уторак, 29. јул 2014.

Mor Krom Kinski III

5. januar 2012.

Mor Krom Kinski III je neslužbena umetnička maska koju koristi Stipo Periša, udarna igla hrvatskog benda Olovni Ples, jedan od poslednjih autentičnih rokenrol junaka u južnoslovenskom komšiluku i jedan od najeksplozivnijih i najekspresivnijih scenskih izvođača u savremenoj hrvatskoj muzici.
Obrazinu koju je pozajmio od pseudomitskog pesnika, ezoterika i muzičara s početka dvadesetog veka, Periša je prvi put navukao na sebe na albumu Rovovska akustika, koji jeste potpisao i pečatio imenom Olovnog Plesa, ali koji je unekoliko bio njegova prva samostalna autorska instalacija. Ploča je bila posvećena Mor Krom Kinskom, jednom od ratnih protagonista s labavim istorijskim pokrićem i sumnjivim biografskim tragovima, koji je navodno nestao u Prvom svetskom ratu, a čije ime je Periša usvojio i počeo da ga koristi i populariše u duhu postmoderniste koji strpljivo koristi tokove stvaralačkog podzemlja i postupno gradi hrvatski pandan Čapajevu, ruskom soldatu i crvenoarmejskom komandantu koji je od jednog od nebrojenih nastradalih vojnika s vremenom izrastao u pravog kulturnog heroja i junaka mnogih sovjetskih anegdota. Proglasivši se sada unukom Mor Krom Kinskog, Periša je nastavio da vaja i oblikuje mit o njemu kao o svom najrođenijem pretku, podobno onom starom nauku da svaka generacija stvaralaca po izboru pronalazi svoje sopstvene preteče, pri čemu bitne umetničke ličnosti uvek same sebe izmišljaju, porađaju, neguju, vaspitaju, ubijaju i nanovo vaskrsavaju. Nesumnjivo od takvoga roda, Stipo Periša je izmislio potomka Mor Krom Kinskog i navukavši njegovo lice, telo i odelo, u kućnim uslovima snimio dva albuma nekonvencionalnih pesama i rečitativnih komada.
Jedan od dva albuma zove se Fonometar.
Ljubitelj rudarskog artizma, posvećenik u istoriju avangardnih umetnosti, Periša se kao Mor Krom Kinski III nije libio da posegne za karakterističnom tehnikom montaže, citata i reinterpretacije, stvarajući uzbudljiv tekstualni organizam od svog komornog stihovnog egzistencijalizma, klasičnih fragmenata hrvatske lirske moderne i probranih narativnih monolita iz štampe i tekućeg enciklopedijskog internet simulakruma. Tom živom jezičkom amalgamu dodelio je moć muzičkog pokreta, izborom i repeticijom elektronskih sekvenci, lupova, šumova i ponekog, na ovoj ploči, ukleto usamljenog rifa, uz intertekstualne reminiscencije na rodonačelnike moderne umetnosti, a sve to u svom beskompromisnom glasovnom registru i ekspresivnoj samoironijskoj interpretaciji.
Zagasita ambijentalnost, eksperimentalni duh, minimalistički format i interaktivnost slušanja i čitanja ponuđenog teksta – jesu paradigme koje Mor Krom Kinski III dosledno koristi u svojoj neoavangardnoj praksi, od Rovovske akustike do Fonometra.
U vremenu nepristojno bezopasnih i nesuštinskih muzičkih kreacija, Fonometar krije jedan zavodljiv rizik, doduše najviše po samog autora. Stipo Periša ovde je toliko upečatljiv i čvrsto utemeljen u vešto izgrađenom alter identitetu, da se uskoro može dogoditi zanimljiva alhemičarska supstitucija između lica i naličja stvaralačkih maski koje on upotrebljava. Mor Krom Kinski III mogao bi tako da postane ono prvo, službeno stvaralačko lice s naličjem na kom bi se sada našao dobrovoljno skrajnuti Stipo Periša, jedan od dva frontmena u Olovnom Plesu. Makar do novog albuma dugoselskog kvarteta.
A kada momci iz ovog neprocenjivo vrednog benda konačno istupe iz donekle izabrane a odnekle nametnute medijske ilegale, maska andergraund heroja Mor Krom Kinskog III zacelo će se još čvršće prilepiti na Perišino stvaralačko lice. Tada će njegov privatni tango lica i naličja postati još zanimljiviji, jer će ulozi biti veći.
Oh yes, he's the great pretender...
 http://www.rocksvirke.com/

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.