Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за јул, 2014

Katarina Juvančič & Dejan Lapanja

26. jun 2013.



Katarina Juvančič је talentovana Slovenka živog, podsticajnog glasa. Dubokosvesna je ličnost. I neobično draga, neposredna žena, s porukom iskrenog humanizma u pesmi, ispisanom krupnim, verzalnim slovima. Glas, Ličnost i Poruka – elementi koji toliko nedostaju duhu ovog vremena. Tačnije, bezduhu, rečju Tomasa Bernharda. Elementi koji su neophodni ne bi li se bezduh izgonio. Katarina se s tim sastojcima, kao s magičnim relikvijama koje su joj jedina pomoć u herojskom izazovu, uspravno javlja u depersonalizovanom dobu takozvane tranzicione krize, južnoslovenske, balkanske i globalne, u kojem čovek pod ličnim imenom i prezimenom ne vredi gotovo ništa. U kojem može da stvara jedino ako je organizovan unutar nekog projekta. Ukoliko je pravno, a ne samo fizičko lice. Ako je politički opredeljen, ali na pobedničkoj strani, u pravom trenutku. Katarina nadahnuto peva svoju zvonku, budilačku pesmu, dramatičnu i toplu istovremeno, u jednom raščovečenom vremenu u kojem …

Ivica Begin Stanković

Arhiva jednog prijateljstva 6. april 2012.


Predgovor neobjavljenoj knjizi odmetničkih pisama...
Krajem 2008. godine Ivica Begin Stanković, dalmatinski gospar iz Vrgorca, s posedom u Kotezima podno Tinovog rodnog grada, doputovao je u Novi Sad, vođen pesmom Prkosa Drumskog, koju je otpevala Bokeljka Isidora Lazarević. Stanković je poželeo da se upozna s ljudima koji su snimili pesmu Deprofundis, a imao je najmanje još jedan motiv za dolazak u ovaj panonski grad – hteo je neposredno da vidi staru gradsku ulicu koju je jedan nadaleko znani vojvođanski autor opevao u svojim stihovima. Došao je do kapije Cvijićeve 33. Nije pozvonio na ta vrata, ali su mu se druga vrata sama nenadano otvorila. Vodila su u jedan čudesan svet u nastajanju. Bio je to početak Novih Odmetnika. Konture ovog neobičnog stvaralačkog univerzuma počele su da se formiraju prilikom ovog prvog Stankovićevog dolaska u Novi Sad. On je tada, kao i svaki naredni put, doneo svojim novosadskim prijateljima pre…

Mor Krom Kinski III

5. januar 2012.
Mor Krom Kinski III je neslužbena umetnička maska koju koristi Stipo Periša, udarna igla hrvatskog benda Olovni Ples, jedan od poslednjih autentičnih rokenrol junaka u južnoslovenskom komšiluku i jedan od najeksplozivnijih i najekspresivnijih scenskih izvođača u savremenoj hrvatskoj muzici. Obrazinu koju je pozajmio od pseudomitskog pesnika, ezoterika i muzičara s početka dvadesetog veka, Periša je prvi put navukao na sebe na albumu Rovovska akustika, koji jeste potpisao i pečatio imenom Olovnog Plesa, ali koji je unekoliko bio njegova prva samostalna autorska instalacija. Ploča je bila posvećena Mor Krom Kinskom, jednom od ratnih protagonista s labavim istorijskim pokrićem i sumnjivim biografskim tragovima, koji je navodno nestao u Prvom svetskom ratu, a čije ime je Periša usvojio i počeo da ga koristi i populariše u duhu postmoderniste koji strpljivo koristi tokove stvaralačkog podzemlja i postupno gradi hrvatski pandan Čapajevu, ruskom soldatu i crvenoa…

Olovni ples

9. avgust 2011.

Olovni ples je najbolji hrvatski bend. Taj aksiom ne važi zato što su oni u svemu ili bilo čemu bolji od drugih bendova. Muzička umetnost nije takmičarska disciplina, bluz je to još manje, a dodeljeni superlativ ovde je namerno lišen uhodane jezičke logike i hijerarhijske vrednosti i težine. Olovni ples je najbolji hrvatski bend zato što suvereno baštini najbolje od hrvatske poezije. Blagodareći Olovnom plesu, Šenoa, Matoš, Šimić, Ujević, Sudeta i Tadijanović danas žive svoje vaskrsnute živote unutar pažljivo biranog i vešto kalemljenog folk-bluz idioma. Toliko je savremena, provokativna i autentična njihova drugorođena poetska egzistencija da je izvesno kako bi neko od ovih lirskih klasika i sam posegnuo za gitarom i bluzom – samo da je nešto kasnije u linearnom vremenu mogao da se odmeće i ište svoju ljubav ili svetu smrt. Po doživljaju njihovih antologijskih stihova u čitanju Olovnog plesa, nije teško zamisliti Ujevića, Matoša ili Šimića u praktikovanju…

Milan Korać

1. februar 2011.
Pretakanje ličnih boljki u iskustvo pesme nalazi se u srcu svakog bluza. Pretakanje ličnih boljki u traku svetlosti nalazi se u srcu svakog umetničkog čina. Pretakanje ličnih boljki u komadić slobode nalazi se u srcu svakog odmetničkog čina. Između bluza, umetnosti i odmetništva Milan Korać pronašao je svoju pesmu, svoju svetlost i svoju slobodu. Sve od istog bola. Sasvim ličnog.
Milan Korać je posebno tankoćutan mladić. Registar njegove pesničke leksike i lirska slikovnost koja ume u čoveku da pobudi osećanje simultane prijatnosti i blage nelagode, prizivaju njegovog imenjaka koji je za svog zemaljskog života bio poznat i kao Dečak iz vode, onaj s belegom pod levom miškom. Plemenito buntovništvo Milana Koraća i njegova urbana rezignacija jednako su prožeti melanholijom kosmičkog porekla. I njegova je tuga iskonska, reljefna, bezmalo avangardistički primitivna. Ona je dirljivo pamćenje izgubljenog, potrošenog vremena u kojem je samo miris vetra u nozdrvam…

(Izmenavremena)

27. decembar 2010.


Priča o (Izmenivremena) savremena je, bajkovita skaska o profesionalnom sportisti koji se na izmaku svog trošnog igračkog vremena zadesio na životnom raskršću i posle jednog sasvim iznenadnog susreta, došao u posed ogromne stvaralačke moći. Poput Roberta Džonsona, s tim što ovoga puta na raskrsnici nije dežurao nečastivi, nego se na stazi kojom je momak želeo da udari našao Gospod sam. Bogojavljanje koje mu se dogodilo bilo je istinsko rođenje (Izmenevremena), iako je ovaj naziv kao neobična šifra u zagradama došao nešto kasnije. Njegovo se unutrašnje vreme zaista izmenilo. Promenio se i lični kvalitet svetlosti. Počeo je da piše iluminativne pesme i da ih peva uz gitaru i usnu harmoniku. Dabome, ništa nije morao da plati za ove talante pošto Bog ne trguje darovima. Bog i arhetipski kušač iz novozavetne i faustovske legende, na ovom drumu, imali su samo jednu sličnost – afinitet prema bluzu. Momak koji je tada stajao na raskršću bio je Nikola Nešković. D…

Roberto Vodanović Čopor

9. decembar 2010. 


Roberto Vodanović Čopor je Veliki Mon novoodmetničke porodice. Zakleti maštar koji nikako ne odustaje od opsesivnog „Sna o velikom bijegu”, večiti dečak koji se u fatumskom „Sjećanju nasnove” odvažno otiskuje na „Beskrajno čudnovato putovanje”, ne bi li utekao od „Imitacije života” i pri svakom povratku s takvog putovanja, bez imalo kalkulacije, isporučio razbarušenu, emotivno nedestilisanu „Gomilu slika”. Nesmireni lutalac sa „Staklenim očima klauna”. Svaki je naziv Čoporovog albuma nepogrešivo autoreferencijalan. I svaka je njegova pesma bolno ispovedan testament o stalnom sudaranju jedne orijaške kosmičke egzistencije s posve svakidašnjom zemaljskom biografijom. Na tom teškom raskoraku i ličnoj devizi „proklet sam ako pristanem, mrtav ako odustanem”, Čopor je izgradio celu svoju martirsku poetiku. Roberta Vodanovića dirljivo je lako voleti. Detinje neposredna, srčana ljudska gromada, iskreni prijatelj na koga se može osloniti, pouzdani životni partner jednoj Barba…

Zrelost pod nebom od skaja

31. januar 2014.
Novosadski Šinobusi, u duhu svog prepoznatljivog imena, prevalili su za proteklih deset i više godina zamašan put po stvaralačkim i životnim šinama. Namirili su veliku kilometražu, svirajući uzduž i popreko, u ritmu i u slavu čistokrvnog bluza i rokenrola, menjajući se sa iskustvom svake nove stanice – i tako autorski, izvođački i prostoljudski sazrevali u jednom postojanom kontinuitetu kakvom je teško pronaći pandan na savremenoj srpskoj muzičkoj sceni. Albumi koje su do sada snimili jesu stvaralački znakovi koje su ostavljali pokraj pruge, za današnje i buduće vreme. Momci iz ovog sastava jurili su neumorno i uporno kroz široka vojvođanska i neka druga polja, ređe mirovali u stanicama, šibali su u pravcu jablanova, provetravali tunele i na koncu se zaustavili pod nebom od skaja. Naslovi njihova četiri izdanja jesu koordinate na diskografskoj mapi jednog uzbudljivog putovanja. Poslednja poznata i registrovana stanica, do koje su nedavno stigli, nalazi…

Priča o dobrom duhu grada

Slobodan Tišma 31. januar 2012.





Mnoge je sasvim iznenadilo to što je ovogodišnju Ninovu nagradu dobio Slobodan Tišma, do juče marginalizovani novosadski konceptualni umetnik, književnik i muzičar. Nagrada je iznenadila i samog dobitnika – ne samo da to nije očekivao, nego je čak priznao kako je primanjem ovakve nagrade verovatno izneverio svoje mladalačke ideale. Slobodan Tišma uvek je bio drugačiji od većine svojih kolega u književnosti i rokenrolu. Skromniji i iskreniji.
Redakcija sajta Rock Svirke tim povodom objavljuje jedan tekst koji je o Slobodanu Tišmi napisan 1999. godine. U tekstu se govori upravo o umetničkim idealima kojih se pesnik držao tokom svog stvaralačkog rada.



Miloš Zubac

NA PUTU ZA LAMBO Ili: Priča o dobrom duhu grada "Vetar je izobličio jedan oblak na nebu. Taj oblak je moja Duša."

Slobodan Tišma, nedočitani apostol novosadske konceptualne umetnosti, enigmatski pesnik i muzičar, ceo je život bludio svojim neomeđenim duhom duž nepojamnih prost…

Susret sa životom

Susret sa životom Posted on 28 April 2014 by heroji
Miloš Zubac
Susret sa životom
Mile Ninkov (1951 – 2014)

Zagledan u nova sazvežđa Mileta Ninkova, prisećam se jedne portugalske pesme koju je u lisabonskim tavernama izvodila Argentina Santos. Žena silnog glasa dirljivo je ispovedala skupo plaćeni nauk o ljudskoj prolaznosti. Stihovi pesme govorili su o tome kako se smejemo i plačemo, plačemo i smejemo se, uvek iznova. Kako mislimo da vreme promiče, dok mi u njemu trajemo. Na koncu, kako razumemo da vreme zapravo stoji, a da smo mi oni koji prolaze. Proleće se uvek vrati, ali nevinost nikada – pevala je sinjora koja je starila onako kako stare katedrale. Namernik koji pogleda u sazvežđa Mileta Ninkova rano će se suočiti sa spoznajom netrajnosti. Pesnikova pomirenost s večnim ponavljanjem istog, na trenutak će se ukazati u vidu otmene boemske rezignacije, da bi se ustalila u strogom upozorenju koje ima ishodište u staroj pouci o deblu i trunu u oku. Bude li ovde zadržao pogled…

Lazurna poetika Miloša Zubca

Lazurna poetika Miloša Zubca Posted on 27 February 2014 by heroji
Vasilije Milnović
Lazurna poetika Miloša Zubca
Miloš Zubac: Sigurnost vatre, Kulturni centar Novog Sada, 2013.
U estetski najsnažnijoj priči Starog zaveta, „Knjizi o Jovu”, kada nedužni Jov, nakon svog gradativnog stradanja, zatraži od Jehove odgovor na pitanje o suštini čovekovog postojanja na zemlji, Jehova mu iz metaforičkog vihora daje odgovor koji je, naizgled, besmislen. Prema tom odgovoru, jedino se može zaključiti da je Bog nedokučiva sila i svemoć, čime se implicira čovekova sićušnost u odnosu na Boga. Krajnjeg saznanja za čoveka nema. Svet je, drugim rečima, izvan čovekove spoznaje i to je nedokučiva božanska misao. Ovaj Božji odgovor već vekovima pokreće sumnju radoznalih duhova i otvara suprotnosti u pogledu na svet. Jedino nema dileme da Božji odgovor poseduje izvesnu umetničku vrednost. Zbog te činjenice i karaktera čitave starozavetne knjige, ona za književnost predstavlja možda i najznačajniju bi…