MILENA ZUBAC: SAMO DA SI TU

Malo je reći da sam mnogo puta slušala ovaj album, upijala njegovu magiju i unikatni pečat koji je baš ovde ostavio Nemanja Nešić. 

Slušajući ga jedno vreme neprestano pred noć, dok smo moja sestra i ja bile male, moj prvi utisak o ovom albumu bila mi je neka priča, to jest muzika koja govori priču nečijeg života...

Čitala sam tada knjigu, zove se Momo od Mihaela Endea, i kao mala sam Nemanjin album lepo povezala sa tom knjigom, celu atmosferu grada i njegove samoće, i misterije u kojoj ova devojčica Momo živi. Svakako se može primetiti da je Nemanjina muzika veoma uticala na mene. 

Iskrena da budem, ja bih rekla da je to jedan od njegovih najboljih i najvrednijih albuma. Bio je tada mlađi nego što je sada, a opet je uspeo da uhvati onaj osećaj koji se samo u mladosti može osetiti. Objedinio je čežnju, svaku detinju emociju, i svakako ljubav, u kojoj sam osetila motiv prolaznosti, i one stare, neostvarene ljubavi, koje i dan-danas dođu u mislima svakog čoveka. Dopala mi se misterija koja se provlači kroz ceo album, dovoljna količina lepote kojom Nemanja opisuje svaki momenat, i moram spomenuti, nemala količina šarma koji se ne može ne primetiti. 

Mom dragom Nemanji poklanjam ovaj tekst kao moj lični doživljaj, kao moj delić u celoj ovoj priči. Ko god da želi, i koga god da sam uspela da zainteresujem, zaustavite se u vremenu, i poslušajte ono što je ovaj dobri čovek stvorio. Mogu vam garantovati, neće vas ostaviti ravnodušnima. 

S ljubavlju, Milena Zubac.