ВИДИМО СЕ ЗА ТРИДЕСЕТ ГОДИНА

 - Синоћ сам сањала чудан сан. У њему си био ти, али као дечак. Био си с неким клинцима, један је био ћелав и ишли сте да гађате школу шишаркама.

- Шишаркама? Та, колико сам имао година?

- Тако као ја. Заправо, ти ниси хтео да гађаш школу, али онај ћелави јесте. Попричала сам с тобом, рекла сам ти ко сам.

- И? Јесам ти поверовао?

- Па ..у почетку си ми постављао питања: како ти се зове тата, како мама, како брат...да провериш јесам ли стварно твоја кћерка из будућности. Онда си ми поверовао.

- И шта је било после?

- Ништа. Нисам хтела да ти причам о неким тужним стварима које ће се десити...о смрти и осталом, знаш...само сам ти рекла: Ћао. Видимо се за тридесет година.

(Мејин сан)

Фотограф: Јован Богдановић