Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за март, 2017

Fragment o Robertu Šumanu

Sredinom devedesetih, kada sam iskoračio iz srednjoškolskog buntanja, počeo sam da učim osnovne akorde na gitari. Prva pesma koju sam napisao imala je tri hvata i jedan refren: Poruka je osećaj.
Imam samo osećaj.
Dvadeset godina kasnije, počeo sam taj refren da živim. Sada ga razumem i danas je deo mog svakodnevnog iskustva. Osećaj je moj nepogrešivi navigator. Koristim njegove usluge uvek kada treba da načinim izbor. Mali ili krupan. Sve je jedno. Samu pesmu nisam nikada izveo uživo. Ostala je u prostoru moje dečačke sobe i nikada odatle nije kročila dalje. Ali refren ove pesme danas je svuda gde sam i ja. Živ je koliko i onaj koji oseća.
Sredinom devedesetih sreo sam i svog učitelja. Istina, meni se nikada nije takvim predstavljao i više je voleo da me zove bratom, nego učenikom. Tako je obojici bilo prirodnije i bliže suštini. Ne mogu reći da sam učitelja tražio. Čoveka uvek jesam. Zato sam ga našao. Činio mi se u mnogo čemu kao unapređena, superiorna verzija mene samog. Ne u dogledu…