Пређи на главни садржај

Ivica Begin Stanković

Arhiva jednog prijateljstva




Predgovor neobjavljenoj knjizi odmetničkih pisama...

Krajem 2008. godine Ivica Begin Stanković, dalmatinski gospar iz Vrgorca, s posedom u Kotezima podno Tinovog rodnog grada, doputovao je u Novi Sad, vođen pesmom Prkosa Drumskog, koju je otpevala Bokeljka Isidora Lazarević. Stanković je poželeo da se upozna s ljudima koji su snimili pesmu De profundis, a imao je najmanje još jedan motiv za dolazak u ovaj panonski grad – hteo je neposredno da vidi staru gradsku ulicu koju je jedan nadaleko znani vojvođanski autor opevao u svojim stihovima. Došao je do kapije Cvijićeve 33. Nije pozvonio na ta vrata, ali su mu se druga vrata sama nenadano otvorila. Vodila su u jedan čudesan svet u nastajanju.
Bio je to početak Novih Odmetnika.
Konture ovog neobičnog stvaralačkog univerzuma počele su da se formiraju prilikom ovog prvog Stankovićevog dolaska u Novi Sad. On je tada, kao i svaki naredni put, doneo svojim novosadskim prijateljima pregršt darova i srdačan poziv za uzvratnu posetu – dolazak na muzički festival koji je on svake godine organizovao na svom dobru u Kotezima.
S proleća 2009. godine, grupa Prkos Drumski otputovala je u Koteze i provela tamo tri nezaboravna dana. Na festivalu su nastupili i zadarski pesnik Roberto Vodanović Čopor, bend Olovni ples iz Dugog Sela i zagrebačka kantautorka Nina Romić.
Nakon tog zajedničkog koncerta, umetnici koji su se u Kotezima prepoznali kao novopronađena braća i sestre u duhu i pritom neobično zavoleli, zasnovali su neobično prijateljstvo i počeli jedni drugima da šalju elektronska pisma, ne bi li premostili vreme do narednog susreta. Prvo je pismo odaslao Vanja Srdić, a ostali su se spontano nadovezali svojim odgovorima. Tako je patentiran dobar manir cirkularne komunikacije.
U naredne dve godine, nanizali su se zajednički nastupi, u nekoliko navrata u Kotezima, jednom u Čelarevu i Beogradu, više puta na Petrovaradinskoj tvrđavi i podno same tvrđave, te jednom u Zagrebu. Kolektiv se menjao i rastao – pridružili su se Nikola Nešković (Izmena vremena) i Milan Korać iz Novog Sada, Ivan Škrabe iz Jastrebarskog i Katarina Juvančić iz Ljubljane. Članovi ovog autorskog i izvođačkog društva počeli su da predstavljaju svoje albume, singlove i zajedničke kompilacije, uglavnom posredstvom nezavisnog izdavača BRLOG RECORDS, uobičajila se saradnja na sceni i prilikom studijskog snimanja pojedinih pesama, javili su se podsticaji za pisanje knjige o Novim Odmetnicima i za snimanje dokumentarnog filma o nesvakidašnjem autorskom pokretu koji je procvetao na razvalinama građanskog rata u nekadašnjim jugoslovenskim zemljama. Elektronska korespodencija, započeta nakon prvog zajedničkog koncerta u Kotezima, ostala je najbolji vid govora i dogovora, stalnog osluškivanja, razmene informacija, utisaka, poetsko-muzičkih darova i neprekidne uzajamne podrške.
U odabranim odmetničkim pismima koja su ovde hronološki organizovana, sačuvane su inicijative, ideje, namere, snoviđenja, stihovi, mnogi ushiti i pokoje razočaranje, uz neophodnu meru humora, prostosrdačnosti i lekovite ljudskosti. Zabeležena je istorija rađanja pojedinih albuma i pesama, zapisani su datumi koncerata, priprema, dolazaka i odlazaka. Mnogo šta je bilo iznimno u ovom kolektivu, pa je tako i sam protok vremena između susreta bio meren posebnim, ličnim časovnikom njegovih aktera. Toliko su intenzivna bila zajednička iskustva Novih Odmetnika, da se jedan mesec zatišja posle skupnog koncerta ili manjeg neformalnog susreta, računao kao cela godina. Tako se u samo tri godine prijateljstva zbilo onoliko autentičnih doživljaja, avantura i anegdota koliko ih može stati u blizu četrdeset godina nečijeg bogatog života.
Tri zime posle prvog susreta u Kotezima, svet Novih Odmetnika se ponešto izmenio. Neki članovi ove umetničke porodice odmetnuli su se na druge kontinente. Pisma su postala proređena i drugačije intonirana, ali su se pojedini pripadnici kolektiva porodično združili, još postojanije i čvršće. Inicijalni entuzijazam i zavatrenost prošli su kroz neizbežne filtere zrevanja, mirovanja i sporadičnih ličnih klonuća, praćenih pravim malim vaskrsenjima. A onaj koji je svojom orijaškom energijom najviše doprineo formiranju Novih Odmetnika, Ivica Begin Stanković, nastavio je da poput kakvog bluz misionara prevaljuje hiljade kilometara, od grada do grada, i da nalik dobrom duhu bdije nad prijateljima koje je stekao i koje je odlučio da čuva za život.
Njemu i svima ostalima koji su sopstvenom magijom, trudom i talentom doprineli nastanku novoodmetničkog sveta, posvećena je ova knjiga pisama.

Kada Daljine pričat bi mogle, šapnule bi...

...od Ljubavi do Ljubavi...

od Sna do Sna.
 http://www.rocksvirke.com/

Коментари

Популарни постови са овог блога

IVICA BEGIN STANKOVIĆ

Prvi put je doputovao u Novi Sad s jeseni 2008. godine. Prethodno smo razmenjivali pisma. Bio je karakteristično lep, majušan čovek hristolikog lica, s dobrotom koju je neštedimice sipao iz svog prepoznatljivog kaputića. Nije negovao zadnje misli, niti je bio sposoban za tako što. Kada sam upoznao njegove roditelje i sestre blizanke, razumeo sam da u takvom okrilju nije ni moglo izaći drugačije. Mnogo poverenja je odavao jer je mnogo poverenja imao. U život i u ljude. Dolazio je iz drugog vremena. Vrgorac je i danas mesto u kojem se kućna vrata ne moraju zaključavati, u kojem data reč još važi, u kojem se deca mogu do noći bezbrižno igrati na ulici. Tako smo se sreli kada je stigao u Novi Sad i tako smo se rastali u Vrgorcu, kada se četiri godine kasnije odjavljivao iz ovog života. S mnogo uzajamnog poverenja.   Kada bih mu slao pisma, govorio mi je da obavezno dodam očevo ime kraj njegovog, kako bi poštar odmah znao koji je Ivica Stanković. Bilo ih je nekoliko u Vrgorcu, čak i u istoj…

Miloš Zubac : Na kraju dana, jedino biva važno koliko si bio dobar prema sebi u drugome i prema drugome u sebi

Ono što pamtim vrlo dobro kada smo razgovarali nekih godina ranije o tvojoj zbirci poezije Flor Y Cantoˮ, tada si rekao kako čovek prema životu treba kraljevski da se ophodi, prema svemu što u životu sreće. Tvoja novazbirka poezije se zove Kralj na kiši’’. Volela bih da razgovor otvorimo pričom o kralju i kraljevskom ophođenju. Šta za tebe predstavlja figura kralja? Šta znači ophoditi se kraljevski? I treće, ali ništa manje važno, naprotiv, koja je pozicija Kralja na kiši?
„Dobrog čoveka krase kraljevska osećanja i rečnik siromaha.
Mnogi siromah u duši govori kao kralj.ˮ


Počnimo razgovor stihovima, tebi i meni je to sasvim prirodno. Zapis pripada prozaidama o dobrom čoveku, koje sam beležio nešto posle knjige „Flor Y Cantoˮ koju pominješ. Te su mi lirske proze izuzetno drage, sećaju me na bliskog libanskog umetnika Džubrana. Na drugom mestu stoji:
„Dobar je čovek sam i kraljevski nosi samoću
(orao nije u jatu, zato ga ne sledi niko). Ima da uteši mnoge,
jer svoje utehe nema: Gospodu on j…

Obrad Pavlović: Poezija se brani muzikom

U nekim davnim vremenima, koja s nostalgijom pominjemo kao srećnija, velikan sovjetske i svjetske poezije Josif Brodski, bio je izložen neviđenom progonu zbog besposličarenja i skitnje. Uzaludno se pred tužiteljem branio, odgovarajući na podsmješljivo pitanje čime se vi mladi gospodine bavite – odgovarao je da piše poeziju. Ma pisanje poezije može biti hobi, a nipošto društveno korisni rad. Poeta je osuđen na višegodišnje progonstvo. Brojne književne nagrade, između ostalih i Nobelova, kao i svjetska slava samo su jedan od dokaza da je Brodskog odbranila poezija. Ukoliko ne postoji nekakav zagrobni život, onda je dokaz ljudskog trajanja samo ono što ostane u sjećanjima ljudi. Zbog toga sve češće i sve intenzivnije mislim da je upravo poezija posljednji bastion odbrane od trivijalnosti i od sveopšte banalizacije u koju je zapalo sveukupno ljudsko bitisanje. Imamo izuzetnu sreću da je večeras s nama Miloš Zubac. Kad želim da ga predstavim, za tenutak zastanem jer ne znam kojim redoslije…