четвртак, 24. јул 2014.

Poezija: muzika sama po sebi

Miloš Zubac: Poezija - muzika sama po sebi

 http://www.kcns.org.rs/saopstenje/milos-zubac-poezija-muzika-sama-po-sebi/ 
 
U susret festivalu Poezika koji se drugi put održava u Kulturnom centru Novog Sada,  6. i 7 juna, a koji ima cilj da promoviše poeziju i muziku kao celinu, KCNS je popričao sa umetničkim direktorom ovog festivala, Milošem Zubcem koga smo pitali o festivalu i o tome gde on vidi poeziju danas i mlade ljude koji je stvaraju.

KCNS: Smisao i poruka koju nosi festival Poezika.
Miloš Zubac: Poezika je kovanica za jedinstvo poezije i muzike. Taj je prirodni sklad uvek postojao, od pamtiveka, preko srednjeg veka, do novog veka. Recimo, Homerovi stihovi i skandinavski epovi, anglosaksonske junačke pesme, Šekspir s pojedinim dramama, Nemci i Francuzi s trubadurskom i minstrelskom tradicijom. Prostor na kojem vekovima trajemo, prebogat je baštinom usmenog pesništva, lirikom koja se peva i čuva u pamćenju kolektiva. U narodu je stih uvek bio nerazdvojiv od melodije. Ne moramo dalje od toga, a odemo li dalje – eto nas u svetu folka, bluza, kantautorstva i rokenrola. Tu je i smisao ovog festivala. Podsećanje na jedno staro jedinstvo i svestan povratak tim korenima. Pritom, naš festival je žanrovski fleksibilan. Usredsređen je na stvaralačku ličnost, na autorstvo, stav i informaciju koja se emituje na sceni. Forme su raznovrsne, a bitno je da sadržaj bude univerzalno vredan. Onda imate i poruku festivala.A ona je u prepoznavanju, otkrivanju i afirmisanju onih koji nose poruku.

KCNS: Festival „Poezika“ okuplja kantautore iz regiona, koji imaju svoju publiku i poznati su javnosti. Da li je ovaj festival iznedrio nove kantautore i na koji način će im pomoći oko afirmisanja?
Miloš Zubac: Imamo konkurs za posebne aktere festivala. Na ta vrata već je stupilo preko četrdeset kantautora i kantautorki, u samo dve godine koliko Poezika traje. Ljudi su tako saznali jedni za druge. Samim tim, mi smo ispunili svrhu festivala. Hoće li se oni afirmisati i steći medijsku prepoznatljivost, ne znamo. Treba štošta da se poklopi, imajući u vidu kantautorski izraz za koji su se opredelili. To vam je pomalo asketska disciplina. Ne privlači masovnu pažnju. A dara ovi mladi autori imaju dovoljno, pokazali su to svojim pesmama…



KCNS: Poezija nekad i sad. Kako vidite poeziju u Srbiji? 
Miloš Zubac: Danas je pisanje poezije praksa mnogih, nekada je to bilo privilegija odabranih. Sada pesnici biraju da se bave poezijom, a ranije je poezija nekako sama birala pesnika. Neuporedivo više se piše, nego što se čita, a ne tako davno, bilo je obratno. Dolazim iz pesničke porodice i dovoljno dugo pamtim. U mom detinjstvu bilo je to drugačije, a kamoli u detinjstvu mojih roditelja ili njihovih roditelja. Te su promene prirodne.Produkcija pesničkih knjiga u Srbiji upravo je ogromna, ali nije to loše samo po sebi, niti je dobro. Prosto je tako. Sve se menja. Dogodio nam se Lotreamon. Talenta svakako ima jednako u ljudima, samo je drugačije organizovan i podeljen na više korisnika. Nemamo više pesničke monolite, izuzev nekoliko bardova koji su još među nama, u fizičkoj manifestaciji, ali ih malo ko registruje kao prisutnu i potrebnu svest i vrednost.
Nedavno sam na sajmu knjiga u Beogradu zastao ispred velikog panoa s fotografijama Desanke Maksimović. Pomislio sam, koliko nam danas nedostaju takve ličnosti. To je poezija nekad i sad. Bivanje i nedostajanje.

KCNS: Pre tačno 26 godina, grupa Bolero posvetila je album Jesenjinu, njihove pesme su krasile njegovi stihovi proze i lirike. Da li takve pesme mladi više vole da slušaju ili čitaju?
Miloš Zubac: Zavisi od pakovanja i od duha vremena. Kada čitate velikog pesnika, spontano usvajate muzičku spiralu unutar samih stihova. Ne treba vam muzičkih dodataka, jer poezija, ako je dobra, jeste muzika sama po sebi. Zato mnogi pokušaji muzičke transpozicije nečije lirike u užem smislu – ne završe dobro. Opet, imate danas bendove i autore koji umeju od velikih modernističkih pesnika s početka dvadesetog veka, da naprave jednako vredan, uzbudljiv, savremeni muzički izraz na sceni. Tako današnja mladež može sasvim drugačije, a jednako sveže, da percipira jednog Ujevića, Matoša, Šimića, Šantića ili Crnjanskog…

KCNS: Budućnost festivala Poezika?
Miloš Zubac: Ako je do Kreativnog tima Poezike, do malog tima čarobnjaka koji stoji iza ovog festivala, a imenovaću dvoje – Natašu Pajović i Miloša Drobnjakovića – budućnost je dobra, lepa i doneće nam nove susrete, povezanost i kreativnu saradnju u regionu. Poezika je u osnovi jedno zajedničko stvaralačko iskustvo koje okuplja srodne duše i može u toj sabornosti da se širi kao što se širi ovaj svemir iz kojeg svi ishodimo. Za sada imamo institucionalnu potporu, podržali su nas Kulturni centar Novog Sada i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Bez njih, ovo ne bi išlo. Bude li takve podrške i ubuduće, festival će u najlepšem ispuniti svoju sudbinu. Povezaće ljude.



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.