Пређи на главни садржај

Zrelost pod nebom od skaja


Novosadski Šinobusi, u duhu svog prepoznatljivog imena, prevalili su za proteklih deset i više godina zamašan put po stvaralačkim i životnim šinama. Namirili su veliku kilometražu, svirajući uzduž i popreko, u ritmu i u slavu čistokrvnog bluza i rokenrola, menjajući se sa iskustvom svake nove stanice – i tako autorski, izvođački i prostoljudski sazrevali u jednom postojanom kontinuitetu kakvom je teško pronaći pandan na savremenoj srpskoj muzičkoj sceni.
Albumi koje su do sada snimili jesu stvaralački znakovi koje su ostavljali pokraj pruge, za današnje i buduće vreme.
Momci iz ovog sastava jurili su neumorno i uporno kroz široka vojvođanska i neka druga polja, ređe mirovali u stanicama, šibali su u pravcu jablanova, provetravali tunele i na koncu se zaustavili pod nebom od skaja. Naslovi njihova četiri izdanja jesu koordinate na diskografskoj mapi jednog uzbudljivog putovanja. Poslednja poznata i registrovana stanica, do koje su nedavno stigli, nalazi se pod otežalim, zagasitosivim nebom.
Po tom je nebu kršten ovaj album.
Sam pogled na omot Neba od skaja, i pre prvog odsviranog i odslušanog tona, dovoljan je da se uoči promena – od nasmejanog sunca na lakoplavom nebu s prethodnog izdanja, do monohromatske fotografije ozračene melanholijom, na kojoj dečak na obali, iako posve sâm, odlučno ulazi u penušavu vodu podno posivelog nebeskog materijala. To ne znači obavezno da su Šinobusi snimili melanholičnu ploču, niti album s tamnijim raspoloženjem ili većom težinom nego što obično čine u svom autorskom poslu. Tačnije, oni to jesu ovde izveli, ali nijansirano, u blagim valerima, ne u drastičnim rezovima ili dramatičnom promenom koncepta. Njima je urođena evolutivnost, spontano sazrevanje u izrazu i sadržaju, koje dolazi s godinama i pređenim miljama, pre nego revolucionarni skokovi na iznenadne nivoe umetničkog iskaza.
Šinobusi su bili i ostali iznimno prirodan, neusiljen i zdrav bend.
Nebo od skaja najzreliji je album koji su objavili. Ne toliko u komparativnom smislu, u odnosu na prethodna tri izdanja, iako se ne može prećutati njihov sveukupni napredak, koliko u logičkom i numeričkom, prema osnovnom zakonu neprekidnog rasta stvaralačkih moći i stalnog usavršavanja. Ako je razvoj benda pravilan, bez zaludnog okoličarenja i nesvrhovitog tumaranja, poslednje delo često je najbolje. Kao u životu što biva, zrelost je ovde rezultat nagomilanog iskustva i sinonim objektivnijeg doživljaja stvarnosti, ali ujedno podsticaj i pokriće za suverene iskorake u pristupu, kao i za ogledanje u novim formama muzičkog izraza. Otuda onakav omot, otuda bogatiji žanrovski spektar, otuda jedna vrsta igrivosti i nepovredive autorske i izvođačke kompetencije na novom albumu. Nebo od skaja jedinstvena je suma samouverenosti i avanturizma, a takve sinteze opet pripadaju samo zrelosti. Primerice, iako studijske verzije novih pesama ne oskudevaju u njegovoj gitarskoj ekspresiji, Nenad Patković, profilisani gitarista u bendu, na promotivnim koncertima može u ćošak da odloži svoju karabinsku gitaru i praktično sve pesme s novog albuma odsvira igrajući se maštovito s dirkama hemond klavijature. Eventualno, da se dohvati klasične gitare i izvede kakav flamenko. Zauzvrat, frontmen i duša benda, Milan Korać, može na tim živim nastupima da odigra ulogu univerzalnog gitarskog plejmejkera i da to učini besprekorno. Ovaj dobrodošli egzibicionizam potiče od sigurnosti u sopstvene snage. Nije to igra na sigurno i poznato, koja je donekle limitirala aranžmane i pristup na njihovim prethodnim izdanjima, nego je to novostečena sigurnost u igri, kretanje u nepoznatom bez straha.



Zato Nebo od skaja ima drugačiji puls u odnosu na ranije albume. Drugačiju prirodu. Drugačiju vrednost.
Iako Korać ponovo potpisuje većinu stihova i kompozicija, Šinobusi nisu nikada bili skloni jednocentričnosti niti autorskom jednoumlju. Poput basiste Predraga Dmitrovića na prethodnom izdanju, ovde ritmaš Đorđe Bubnjević prilaže kompletnu pesmu, jedinu na engleskom jeziku, u svemu dostojnu drugim mestima na albumu.
Nenad Patković objavljuje se kao kompozitor blistavog duha i bogate imaginacije, pri čemu za Nebo od skaja piše najkompleksniju i najzahtevniju pesmu u celokupnom katalogu benda.
Milan Korać zadržava funkcionalnu jednostavnost i nepretencioznost svojih pesničkih slika, a u nekoliko navrata pokazuje koliko je ovladao veštinom univerzalne poruke, metafore pogođene u metu, koliko istančano oseća damare sveta i duh našeg vremena. Delimično je to zbog mentorske aure novosadskog književnika Saše Radonjića, kome pripada tekst prve pesme na albumu, a s kojim su Šinobusi nešto pre Neba od skaja objavili zaseban konceptualni album na njegove stihove, uradivši to onako dobro kako su Indexi u nekom drugom vremenu postupili s pesmama Maka Dizdara.
Zrelost jeste sve.
Naročito kada prepozna, prihvati i bratski prigrli nečiju mladu vatru.
Usni harmonikaš Stefan Stefanović, na Nebu od skaja i pratećim koncertima, odvažno je uskočio u cipele svog velikog prethodnika.
Brzo je pokazao da ume u njima da hoda na svoj način.
Tu počiva još jedan, duboko ličan razlog kolektivnog sazrevanja u bendu, suštinska potvrda da su Šinobusi snimili svoj najvažniji album do danas.
Putujući od grada do grada, od stanice do stanice, iz godine u godinu, oni su na drumu ostali bez čoveka koji im je svima bio stariji brat, izvor ogromnog životnog iskustva, ljudski oslonac i muzička uzdanica. Željko Đurđevac Žiksa, jedan od arhetipskih urbanih junaka Novog Sada, kome je novi album posvećen, zaslužio je da svoje poslednje godine zemaljskog života provede u ovakvom sastavu, sa ovakvim momcima. Nebo od skaja pokazuje bolje od svake izgovorene reči da su i oni, u svemu, bili dostojni njega.

Коментари

Популарни постови са овог блога

IVICA BEGIN STANKOVIĆ

Prvi put je doputovao u Novi Sad s jeseni 2008. godine. Prethodno smo razmenjivali pisma. Bio je karakteristično lep, majušan čovek hristolikog lica, s dobrotom koju je neštedimice sipao iz svog prepoznatljivog kaputića. Nije negovao zadnje misli, niti je bio sposoban za tako što. Kada sam upoznao njegove roditelje i sestre blizanke, razumeo sam da u takvom okrilju nije ni moglo izaći drugačije. Mnogo poverenja je odavao jer je mnogo poverenja imao. U život i u ljude. Dolazio je iz drugog vremena. Vrgorac je i danas mesto u kojem se kućna vrata ne moraju zaključavati, u kojem data reč još važi, u kojem se deca mogu do noći bezbrižno igrati na ulici. Tako smo se sreli kada je stigao u Novi Sad i tako smo se rastali u Vrgorcu, kada se četiri godine kasnije odjavljivao iz ovog života. S mnogo uzajamnog poverenja.   Kada bih mu slao pisma, govorio mi je da obavezno dodam očevo ime kraj njegovog, kako bi poštar odmah znao koji je Ivica Stanković. Bilo ih je nekoliko u Vrgorcu, čak i u istoj…

Miloš Zubac : Na kraju dana, jedino biva važno koliko si bio dobar prema sebi u drugome i prema drugome u sebi

Ono što pamtim vrlo dobro kada smo razgovarali nekih godina ranije o tvojoj zbirci poezije Flor Y Cantoˮ, tada si rekao kako čovek prema životu treba kraljevski da se ophodi, prema svemu što u životu sreće. Tvoja novazbirka poezije se zove Kralj na kiši’’. Volela bih da razgovor otvorimo pričom o kralju i kraljevskom ophođenju. Šta za tebe predstavlja figura kralja? Šta znači ophoditi se kraljevski? I treće, ali ništa manje važno, naprotiv, koja je pozicija Kralja na kiši?
„Dobrog čoveka krase kraljevska osećanja i rečnik siromaha.
Mnogi siromah u duši govori kao kralj.ˮ


Počnimo razgovor stihovima, tebi i meni je to sasvim prirodno. Zapis pripada prozaidama o dobrom čoveku, koje sam beležio nešto posle knjige „Flor Y Cantoˮ koju pominješ. Te su mi lirske proze izuzetno drage, sećaju me na bliskog libanskog umetnika Džubrana. Na drugom mestu stoji:
„Dobar je čovek sam i kraljevski nosi samoću
(orao nije u jatu, zato ga ne sledi niko). Ima da uteši mnoge,
jer svoje utehe nema: Gospodu on j…

Obrad Pavlović: Poezija se brani muzikom

U nekim davnim vremenima, koja s nostalgijom pominjemo kao srećnija, velikan sovjetske i svjetske poezije Josif Brodski, bio je izložen neviđenom progonu zbog besposličarenja i skitnje. Uzaludno se pred tužiteljem branio, odgovarajući na podsmješljivo pitanje čime se vi mladi gospodine bavite – odgovarao je da piše poeziju. Ma pisanje poezije može biti hobi, a nipošto društveno korisni rad. Poeta je osuđen na višegodišnje progonstvo. Brojne književne nagrade, između ostalih i Nobelova, kao i svjetska slava samo su jedan od dokaza da je Brodskog odbranila poezija. Ukoliko ne postoji nekakav zagrobni život, onda je dokaz ljudskog trajanja samo ono što ostane u sjećanjima ljudi. Zbog toga sve češće i sve intenzivnije mislim da je upravo poezija posljednji bastion odbrane od trivijalnosti i od sveopšte banalizacije u koju je zapalo sveukupno ljudsko bitisanje. Imamo izuzetnu sreću da je večeras s nama Miloš Zubac. Kad želim da ga predstavim, za tenutak zastanem jer ne znam kojim redoslije…