MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Posve neočekivano, pripremajući ove pesme u osami, kriomice, bez ikakve naznake čak ni za njegove najbliže muzičke saradnike i prijatelje, Milan Korać snimio je i objavio drugi samostalni album. Nadenuo mu je ime Sunčani put . Pedantni frontmen novosadskih Šinobusa, jedan od Novih Odmetnika, pouzdani saradnik na izdanjima Solaris Blues Band-a, dobar pesnik i vrstan kantautor, čovek koji s godinama biva upravo sve produktivniji i čija stvaralačka krošnja postaje sve izdašnija – obradovao je senzibilne zaljubljenike u odličnu vintage pesmu zasnovanu na idealnoj meri dobrog ukusa, čiste emocije, zdravog duha, aranžerske inteligencije i izvođačke veštine. Sve su to karakteristike koje su Koraća krasile još od njegovih muzičkih povoja, ali su sada postale naročito izražene, prebojene pritom zrelošću koja se ne da steći drugačije, nego posvećenim radom i iskustvenim trajanjem u vremenu. Milan je dovoljno dugo bio u svetu muzike i godine učenja i usavršavanja iskoristio je u potpunosti – n...

U novosadskoj rokenrol kulturi, gledajući od sedamdesetih godina prošlog veka naovamo, srećno bratimljenje literarne prakse i muzičkog izraza bilo je nešto poput jedinstvene urbane karakteristike, autohtonog fenomena koji se uvek iznova potvrđivao u delima žanrovski i poetički različitih književnih autora, ali svih odreda strasno poklonjenih muzici. Bilo je onih koji su književnu karijeru gradili uporedo s muzičkom, i onih kojima je muzičko iskustvo prethodilo odnosno ishodilo u odnosu na profesionalnu literarnu reč. Kao jedan od profilisanih autora mlade novosadske proze osamdesetih godina, Saša Radonjić uveliko se bio afirmisao kao pisac postmodernističkog prosedea pre no što je po ulasku u novo stoleće dopustio svom do tada zatajenom muzičkom identitetu da se kreativno razotkrije. Od tog trenutka do danas, Radonjić je sa svojim Solaris Blues Band-om, konceptualnim sastavom sačinjenim od vrsnih instrumentalista i pevača, a potom i samostalno kao kantautor, zabeležio niz vrednih...

Ima takvih dragocenih muzičkih albuma koji pobuđuju osećanje intime nalik boravku u ogrejanoj malenoj kolibi usred Aljaske, s nedokučivom polarnom svetlošću prosutom po nebu. Oni harmonično sjedinjuju toplotu i hladnoću, tako da jedna slobodno može da opstaje u prisustvu druge. Sigurnost one kolibe neće ugrejati studeni okoliš, ali će mu pružiti divan kontrast. Jednako, vrelina nečijeg srca neće otopliti hladnoću logike sveta, ali će mu dati izazovnu suprotnost. Album Sketches of Belonging Ane Ćurčin evocira iskustvo boravka u istoj magičnoj kolibi. Toplinu koja je uspela da zakonači, da se sačuva i samoodrži u hladnom okružju. I pre toga – da se prilagodi. Prilagođavanje je uglavnom put do pripadanja. Tako i Anine lirsko-muzičke konture o pripadanju kao bezuslovnoj potrebi svakog ljudskog bića jesu beleške o složenom prilagođavanju njenog srca mehanizmima eksternog sveta. To je bolan i iscrpljujuć put – podrazumeva veliku meru nadanja i ulaganja, često jednaku meru razoča...

Kada se jedan nezavisni muzički žanr sasvim razvije i afirmiše, kada pobudi dovoljno interesovanja među ljudima da se ne može više držati za podzemnu zlatnu žilu, poznatu samo posvećenima, nego za mnogima dostupno kulturno bogatstvo, neretko njegovi najistaknutiji predstavnici odluče da ukažu na one koji su sasvim sami, bespoštedno radeći u rudarskim oknima, godinama i decenijama prokopavali puteve ne bi li to zlato naposletku izbilo na površinu. Umetnici su u ovoj stvari izrazito časni: neće prećutati svoje izvore, a zahvalnost za nadahnuće neretko će iskazivati kreativno – stvaralačkim sretanjem sa svojim pretečama. Primerice, reinterpretacijama njihovih pesama. Ili, znatno ređe ali time dragocenije, zajedničkim radom na posve novom muzičkom delu koje ima snagu i kalibar da definiše odnosno redefiniše žanr. Pearl Jam i Neil Young imali su ovako moćan randevu pre dve decenije u Sijetlu. U sasvim drugačijim geografskim koordinatama i kulturološkim pozicijama, u neuporedivim med...

Miloš Zubac Postoje opšta mesta koja se javljaju u tekstovima o beogradskom sastavu Stray Dogg. Obavezni žanrovski imenitelj ‒ jedna elegantna ključna reč, potom listanje muzičkih junaka na koje se frontmen Dušan Strajnić ugledao. Identifikovanje raspoloženja koja pesme pobuđuju, uvek u prepoznatljivom registru melanholije i sete. Neretko, isticanje Strajnićeve mladosti i neusiljene harizme. Preispitivanje autorskog identiteta i profila – da li je posredi tradicionalni kantautor, markantni pojedinac s muzičkom pratnjom ili je to srčana pumpa pravog, složenog muzičkog organizma koji zovemo grupom. Najposle, kada je autor nadahnut, opšte mesto je emotivno intoniran tekst, pisan u povišenoj temperaturi. Privrženici ovog sastava bukvalno padaju u ljubav prema muzici koju čuju. Doslovna prevedenica engleskog izraza, mada bi verovatnije bilo da se sve događa u suprotnom smeru. Ljudi se uz njihove pesme ka ljubavi uspinju.   Stray Dogg je voljen bend. Pre nego popula...

*  Ne sećaš se prethodnog života zato što je sećanje osobina života koji upravo živiš.

*  Svakog jutra možeš da odlučiš hoćeš li biti radostan ili nesrećan. I za jedno i za drugo, potrebna ti je ista količina energije.