Пређи на главни садржај

Milan Korać: Na sunčanom putu

Posve neočekivano, pripremajući ove pesme u osami, kriomice, bez ikakve naznake čak ni za njegove najbliže muzičke saradnike i prijatelje, Milan Korać snimio je i objavio drugi samostalni album. Nadenuo mu je ime Sunčani put. Pedantni frontmen novosadskih Šinobusa, jedan od Novih Odmetnika, pouzdani saradnik na izdanjima Solaris Blues Band-a, dobar pesnik i vrstan kantautor, čovek koji s godinama biva upravo sve produktivniji i čija stvaralačka krošnja postaje sve izdašnija – obradovao je senzibilne zaljubljenike u odličnu vintage pesmu zasnovanu na idealnoj meri dobrog ukusa, čiste emocije, zdravog duha, aranžerske inteligencije i izvođačke veštine. Sve su to karakteristike koje su Koraća krasile još od njegovih muzičkih povoja, ali su sada postale naročito izražene, prebojene pritom zrelošću koja se ne da steći drugačije, nego posvećenim radom i iskustvenim trajanjem u vremenu. Milan je dovoljno dugo bio u svetu muzike i godine učenja i usavršavanja iskoristio je u potpunosti – njegov Sunčani put otkriva nam jednog neizmerno darovitog a sasvim relaksiranog autora koji nema šta da dokazuje ni vremenu, ni ljudima, i koji za svoj groš beleži tople impresije s raznih ličnih putovanja, kako geografskih, tako i onih koja podrazumevaju nevidljive unutrašnje staze. S druge strane, album nam otkriva i jednog radoznalog muzičara koji voli da se ogleda u novim stilovima – što bi ljubitelje Šinobusa još moglo i da iznenadi, imajući u vidu da je pojedine pesme Sunčanog puta Korać izveo u džipsi maniru, da na albumu ima istarskih motiva, mediteranskog miljea kome je on privatno izrazito naklonjen, a da bi pesma Škripi šarka mogla da se zamisli na repertoaru kakvog kubanskog majstora poput Elijadesa Očoe, samo da je na njegovom jeziku i napisana.
Milanovo sviranje na albumu izrazito je poletno i nadahnuto, živo i ritmično. U skladu s naslovom, ono odaje solarnog čoveka, poklonjenog svetlosti u svakom obliku njene manifestacije. Bilo da su u pitanju instrumentalne teme, bilo cele pesme, optimizam i životna vedrina, dakako s neizbežnim nijansama sete, romantike i ponegde nostalgije – svedoče o jednoj suptilnoj ljudskoj prirodi koja je u muzici i poeziji pronašla pun kreativni izraz. Intimnost na koju se navikli Koraćevi slušaoci neće im nedostajati ni na ovom albumu, još uvek su njegove pesme prepoznatljive reminiscencije i tople beleške o ljubavi jedan na jedan, bilo da je kontakt dva bića koja se vole u samom lirskom fokusu ili je to širi okvir koji integriše neku od Milanovih putničkih uspomena.

Poput bilo čega što Milan Korać uradi u muzici, Sunčani put je delo koje ima danas jedan toliko dragocen kvalitet optimizma i doslednog pozitivnog usmerenja. Ni njegov izbor da posle Čamca na Tisi, klasika koji je zabeležio sa Šinobusima, reinterpretira još jedan evergrin Darka Kraljića, neprolaznu pesmu Devojko mala, u ovom kontekstu nije slučajan – svedoči o potrebi da se duh urbane mladalačke šansone razbudi i izazove raspoloženja na koja smo s godinama gotovo zaboravili. 

Jednom, u vremenu koje nam predstoji, kada se bude svodio račun o tome šta se i kako se u našem dobu pevalo, Milanov celokupan muzički trud biće jedna postojana svetiljka, koja će uvek imati tu moć da ljude vrati lepoti i nežnosti, toplini i životnoj radosti. Najbolji način da umetnik ostvari svoju stvaralačku sudbinu jeste da drugima ostavi smernice za put ka svetlu. Milan Korać upravo nam je dao jednu. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

IVICA BEGIN STANKOVIĆ

Prvi put je doputovao u Novi Sad s jeseni 2008. godine. Prethodno smo razmenjivali pisma. Bio je karakteristično lep, majušan čovek hristolikog lica, s dobrotom koju je neštedimice sipao iz svog prepoznatljivog kaputića. Nije negovao zadnje misli, niti je bio sposoban za tako što. Kada sam upoznao njegove roditelje i sestre blizanke, razumeo sam da u takvom okrilju nije ni moglo izaći drugačije. Mnogo poverenja je odavao jer je mnogo poverenja imao. U život i u ljude. Dolazio je iz drugog vremena. Vrgorac je i danas mesto u kojem se kućna vrata ne moraju zaključavati, u kojem data reč još važi, u kojem se deca mogu do noći bezbrižno igrati na ulici. Tako smo se sreli kada je stigao u Novi Sad i tako smo se rastali u Vrgorcu, kada se četiri godine kasnije odjavljivao iz ovog života. S mnogo uzajamnog poverenja.   Kada bih mu slao pisma, govorio mi je da obavezno dodam očevo ime kraj njegovog, kako bi poštar odmah znao koji je Ivica Stanković. Bilo ih je nekoliko u Vrgorcu, čak i u istoj…

Miloš Zubac : Na kraju dana, jedino biva važno koliko si bio dobar prema sebi u drugome i prema drugome u sebi

Ono što pamtim vrlo dobro kada smo razgovarali nekih godina ranije o tvojoj zbirci poezije Flor Y Cantoˮ, tada si rekao kako čovek prema životu treba kraljevski da se ophodi, prema svemu što u životu sreće. Tvoja novazbirka poezije se zove Kralj na kiši’’. Volela bih da razgovor otvorimo pričom o kralju i kraljevskom ophođenju. Šta za tebe predstavlja figura kralja? Šta znači ophoditi se kraljevski? I treće, ali ništa manje važno, naprotiv, koja je pozicija Kralja na kiši?
„Dobrog čoveka krase kraljevska osećanja i rečnik siromaha.
Mnogi siromah u duši govori kao kralj.ˮ


Počnimo razgovor stihovima, tebi i meni je to sasvim prirodno. Zapis pripada prozaidama o dobrom čoveku, koje sam beležio nešto posle knjige „Flor Y Cantoˮ koju pominješ. Te su mi lirske proze izuzetno drage, sećaju me na bliskog libanskog umetnika Džubrana. Na drugom mestu stoji:
„Dobar je čovek sam i kraljevski nosi samoću
(orao nije u jatu, zato ga ne sledi niko). Ima da uteši mnoge,
jer svoje utehe nema: Gospodu on j…

Obrad Pavlović: Poezija se brani muzikom

U nekim davnim vremenima, koja s nostalgijom pominjemo kao srećnija, velikan sovjetske i svjetske poezije Josif Brodski, bio je izložen neviđenom progonu zbog besposličarenja i skitnje. Uzaludno se pred tužiteljem branio, odgovarajući na podsmješljivo pitanje čime se vi mladi gospodine bavite – odgovarao je da piše poeziju. Ma pisanje poezije može biti hobi, a nipošto društveno korisni rad. Poeta je osuđen na višegodišnje progonstvo. Brojne književne nagrade, između ostalih i Nobelova, kao i svjetska slava samo su jedan od dokaza da je Brodskog odbranila poezija. Ukoliko ne postoji nekakav zagrobni život, onda je dokaz ljudskog trajanja samo ono što ostane u sjećanjima ljudi. Zbog toga sve češće i sve intenzivnije mislim da je upravo poezija posljednji bastion odbrane od trivijalnosti i od sveopšte banalizacije u koju je zapalo sveukupno ljudsko bitisanje. Imamo izuzetnu sreću da je večeras s nama Miloš Zubac. Kad želim da ga predstavim, za tenutak zastanem jer ne znam kojim redoslije…