MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

*  Ne sećaš se prethodnog života zato što je sećanje osobina života koji upravo živiš.

*  Svakog jutra možeš da odlučiš hoćeš li biti radostan ili nesrećan. I za jedno i za drugo, potrebna ti je ista količina energije.

*  Jedan čovek pričao je priču o svojih pet životnih etapa.  Prva životna etapa bila je ovakva. Hodao je jednom ulicom u kojoj je bila rupa od šahta. Nije video rupu i upao je pravo u nju. Iznenadio se, uplašio i počeo da viče. Našao se u rupi, a nije bio kriv za to! Neko drugi je kriv što je sklonio poklopac! Jedva se, uz mnogo muke, izvukao, izubijan i ugruvan. Njegova druga životna etapa bila je ovakva. Hodao je istom onom ulicom u kojoj je bila rupa od šahta. Nije je primetio i upao je pravo u nju. Opet je bio u rupi, a nije bio kriv za to. Uz dosta muke, izvukao se iz šahta. Njegova treća životna etapa bila je ovakva. Hodao je istom onom ulicom u kojoj je bila rupa od šahta. U poslednji čas, primetio je rupu, ali je svejedno upao u nju. Navika je čudo. Rekao je sebi – ja sam kriv za ovo, video sam rupu i svejedno upao u nju. Lako je i brzo izašao iz šahta i produžio dalje. Četvrta etapa njegovog života bila je ovakva. Hodao je istom onom ulicom u kojoj je...

Spektakl – Bluz bolje prošlosti i nesigurne budućnosti by Srđan Strajnić · February 15, 2015 Milan Korać i Miloš Zubac su, kao što će i sami u intervjuu na neki način potvrditi, srodne duše. Poznavali su se i pre nego što su se sreli, muziku za Spektakl su imali u svojim glavama i pre nego što su uzeli instrumente u ruke. Zato je Spektakl tako nepretenciozan, drag i opušten. To je bluz koji nije i ne treba da bude iz delte Misisipija, već se iz svakog odsviranog tona vidi da je nastao ovde, na ovim prostorima. I u svom genomu sadrži pamćenje na svu muziku koja se na ovim prostorima ikad svirala. Možda zato u meni budi uspomene na prošlo vreme koje, kao i svako prošlo vreme, izgleda lepše nego ovo u kojem sad živimo. I sigurnije nego neizvesna budućnost. <a href="http://miloszubacmilankorac.bandcamp.com/album/spektakl">Spektakl by Miloš Zubac i Milan Korać</a> Ako mislite da je ovaj uvod prepatetičan, šta biste tek mislili da...

Miloš Zubac Novosadski Prkos Drumski: muzika sutona Novosadski sastav Prkos Drumski ove godine obeležava deset godina postojanja. Do sada, u njegovom radu učestvovalo je petnaestoro muzičara i stvaralo muziku onako kako to čine Kubanci iz Vendersovog filma, a kako to slikovito opisuje osnivač benda i naš sagovornik Miloš Zubac… Bend Prkos Drumski nastao je 2000. godine u Novom Sadu, kada ga je osnovao pesnik, muzičar i doktor književnih nauka Miloš Zubac. Tokom deceniju dugog trajanja Prkosa, mnogi muzičari, različitih godišta, oblikovali su muziku i udahnuli su život, svirajući na raznovrsnim instrumentima, ovom veoma kvalitetnom novosadskom sastavu. Povodom jubileja, o  Prkosu Drumskom  govori nam pevač i gitarista, Miloš Zubac. Miloš Zubac (1976) prvi je, kako kaže, među jednakima u Prkosu Drumskom. Pored muzičkog stvaralaštva, svoju bogatu kreativnost iskazao je i poezijom. Objavio je zbirke pesama  Vilindar  (2001),  Poezika (2003) i...

    Likovni ciklusi Danila Vuksanovića nikada nisu bili lišeni pažljivo promišljene kontekstualnosti. Njegovi stvaralački krugovi, štedro ispunjeni semantičkim nabojem, doticali su se i nadovezivali tokom godina, često ulazeći u međusobne preplete. Idejne zametke budućih   ciklusa on je ostavljao u dubokim tematskim brazdama prethodnih, ne bi li  u svojim kasnijim radovima mogao da namiri punu žetvu njihovih značenja. Sklon zamašnim stvaralačkim zahvatima, renesansno razbokoren, filozofski kontemplativan, pesnički osetljiv a zanatski dosetljiv, Vuksanović je ne jednom otiskivao svoj čun od pošteno zadobijene, prijatne sigurnosti u okrilju vanredne likovne tehnike, odvažno ga usmeravajući prema drugorodnim, još neosvojenim umetničkim horizontima.  Po povratku s takvih putovanja, on je prikupljena znamenja i saznanja bez zadrške ugrađivao u matricu svog likovnog postupka. Činio je to u najmanje...

1 3. mart 2011.   Pojava Nine Romić na prostorima na kojima je i lane bilo vrsnih kantautora, ali ne i dovoljno priznatih i prepoznatih žena od tog dara i posla, u jednom posve oskudnom, korumpiranom vremenu u kojem se toliko toga bezvrednoga razmetljivo reprodukuje, a toliko malo vrednoga nenametljivo proizvodi, gotovo da ima snagu mistične objave. Enigmatična Zagrepčanka s vestern gitarom, zagasitim glasom i ogoljeno ispovednim, ali nikada trivijalnim versom, prekoračila je granicu koja razdvaja njenu osobnu i kolektivnu stvarnost ne bi li nadahnula prijemčive duše i setila ljude na magijsko poreklo pesme i ogromnu stvaralačku moć žene. Dabome, nije ona došla ovamo s bilo kakvim misionarskim namerama nego s prtljagom pesama kojima je sama sebe isceljivala. Ali, onaj koji je sebe jednom zalečio ličnim umetničkim činom, možda će moći isto da izvede i s tuđim boljkama. Otuda se muzika Nine Romić ne može lišiti belega onog višeg cilja...