MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Загрљај велике сестре с малом, на ветровитој заравни испод капеле, након погреба њиховог деде, сетио ме је на болно питање мојега детињства колика мора бити снага Свевишњег да се не умеша у детиње туге и на позни одговор који ти овде не могу изрећи. Међу паралелама наше многоструке љубави, једна се породица јелена нежно заиграла у честару на опроштају од пострадалог праведника. Мала и велика сестра, сада као браћа, певале су радосно песму водиљу у светлост. Светлост се одазвала и опет је узела твој лик. Ако рај није место, него је време, твој га је добри отац управо двоструко задобио.

Dok se mnogi danas odlučuju da objavljuju pesmu po pesmu, ili singl po singl, pravdajući to smanjenom pažnjom konzumenta i prirodom slušanja muzike na internetu, Miloš Zubac objavljuje albume. I po nekoliko njih godišnje! Pri tom su to albumi koji traže pažljivog slušaoca. A taj slušalac biva nagrađen, pre svega mudrim i lepim stihovima i muzikom dostojnom te poezije. Najnoviji Miloševi albumi su Paralele I i Paralele II . Snimani su paralelno sa pesmama o manastirima Fruške gore i Vojvodine, koje je Miloš radio na stihove svoga oca. Na Paralelama su stihovi Miloševi, uz dva neverovatna izuzetka. Završnice albuma, dve genijalne minijature, dva bisera čiste lepote, delo su Miloševih kćerki. A o tim devojčicama, njihovoj majci i ljubavi prema njoj, dedovima, o tom svom mikrokosmosu, životu, protoku vremena, peva Miloš Zubac na Paralelama. Druga linija su pesme posvećene prijateljima. Prijatelji su i zaslužni za aranžmane, svirku, produkciju.   Na Paralelama I više je muzičkog eksp...

Да ли би стих Пола ступца за Перу Зупца из чувених Мостарских киша требало проширити , с обзиром на то да се поетски дар новосадског песника успешно расадио у две генерације Зубаца? Управо у то се уверава публика широм Србије на наступима овог породичног музичко-поетског састава, који поред Пера чине његов син Милош и унуке Милена и Меј. Да за Зупце треба одвојити више од пола ступца јасно је и по укупној музичкој продукцији песника и музичара Милоша Зупца, који је, после албума Косовске на ком је у другачијем тонском звуку обрадио српске песме са Косова, објавио и Хазарске, Херцеговину, Паралеле, Јучерашњи свет. И све то, како каже за Спутњик, из истог осећања за традицију, корен и оно најбоље што јесмо. „Све то долази из истог порива, из истога језгра, иако је формално различито. Долази спонтано и природно, као и све друго у животу“, каже   Милош Зубац . За стваралачку нит која постоји и негује се у породици верује да је природна последица љубави према ближњима, али и према трад...

Милош Галетин: Када опет осетиш лето Милош Галетин један је од последњих песничких мохиканаца данашњице – имајући у виду оне који су рођени седамдесетих година прошлог столећа. А није да немамо песника у његовој генерацији и нараштајима који су непосредно претходили или се надовезивали, напротив. Много је оних који у нас воле да пишу поезију и нека је тако, макар се више не знало ко то све што је написано чита и да ли уопште чита. Међутим, Галетин не иде у множину, он упорно стоји усамљен, по страни, сасвим свој, свесно недовољно прилагођен и неумешан у савремени песнички плуралитет. Њега разликује то што није само од оних који воле да пишу. Он сваким својим поступком, било песничким било животним, изграђује и одржава нешто што има мало који овдашњи аутор. Утемељени песнички идентитет. Његова самосвест увек ће се представити доминантно као песничка. Потом као просветарска. Он неће рећи да пише помало поезију и да то чини из хобија. Он ће одрешито изговорити – ја јесам песник – као н...

Не знам да ли сам добро решио загонетку коју ми је са ова два албума поставио Милош Зубац, човек са којим осећам велику блискост, иако нисмо у животу провели више од пар сати заједно, кад се саберу сви наши сусрети. Наши се разговори воде преко наших јавних дописивања, иако ту нисмо равноправни – он је уметник а ја пуки коментатор. Ипак, кроз његову уметност и моје коментаре се све боље упознајемо. Да ли се познајемо довољно да проникнем у суштину „Паралела“, то не знам, тим пре што се оне могу посматрати из различитих углова. Из угла синхроницитета никако није случајно што су Паралеле настале 2018. и 2019 године, паралелно (да, паралелно!) са настанком албума „Манастири“. Карл Густав Јунг би рекао да то није случајно јер „Манастири“ и „Паралеле“ повезују духовно и световно наслеђе породице Зубац. Световно и духовно се у Милошу Зупцу прожимају на најбољи начин. Духовно се просто своди на љубав, баш као што и треба да буде. Духовни живот Срба је данас незамислив ван историјског контекст...

Када је мој отац узео у руке нову песничку књигу Горана Лабудовића Шарла, да ми укаже на најбољу песму, ону једну о коју се обично ослони архитектура целе збирке, знао сам већ коју ће издвојити. Не само зато што познам његове укусе и чему то у поезији и животу воли да поклони пажњу. Него и зато што је песма Прошло је у Шарловој збирци Oltremare – а могли бисмо ту елегантну италијанску насловну реч којој је Лудовико Еинауди посветио једну од својих прозрачних клавирских медитација препевати у Прекоморје или Заморје – одиста најбоља, али не на штету но у славу других песама из књиге. Јер песме су налик бићима, свака има своју унутрашњу логику и разлог постојања, али све подлежу гравитацији целине књиге у којој су сабране. И све заједно уздижу се колико могу да из тог поља неумитног привлачења и уземљавања искоче пут неког другог, непознатог живота који није омеђен корицама. А када једна успе да пробије мембрану, заслуге за тај чин припадају свим песмама у књизи. Могли бисмо зато као љ...

  NJIHOV IZBOR STVARNOSTI - uz novi album Miloša Zupca „ Paralele II ˮ -               Miloš Zubac, pesnik i kantautor sa grupom muzičara: Nenad Patkovi ć, Milan Kora ć, Predrag Dmitrovi ć i Nemanja Ne š i ć, uz jednu pesmu Milene Zubac , Milo š eve starije ć erke , istinski su nas obradovali . Nas koji smo se uželeli kantautorske muzike, pevanja poezije i akustičnih tonova. Sa nama je lako, mi smo na ovoj muzici odrastali, nedostajala nam je, i sada imamo svoju tačku oslonca. Mlađi slušaoci, od gimnazijalaca do ovih koji su prešli tridesetu, umoreni lošom muzikom, mrežama kojima se površno putuje po galaksiji, ukočenih palaca od stopiranja po viberima, obradovani su ovim albumom. Kako to? To je nešto u genima i teško je objasniti, ali ima veze sa odjecima u njihovim dušama koje bi da pronađu istinske koloseke i iskoče iz voza koji nema ništa zajedničko sa upravo pomenutim dušama. A, doduše, takav smo narod, pohrlimo u snobizam...