МИЛИЦА МИЛОВИЋ – ОГЛЕДАЛО И РЕЗОНАТОР ЗА ДУШУ

Ако бисмо умели да чувамо оно чега је мало у нас, чували бисмо песму Милице Миловић. Чували бисмо заправо Милицу, јер та је песма спонтана еманација Миличиног духа и један од најлепших израза њене целокупне личности која се развијала с нескривеним поверењем и уздањем у Бога. Милица је уистину ретка појава у ововременој светосавској култури која је све више налик изолованом острву, обгрљеном морем антикултуре, као какав православни манастир у енклави на Косову, окружен будним непријатељством које вреба, као упаљена светлоносна зубља која одолева свеуприсутном тамнилу. Кантауторке и кантаутори који стварају подстакнути православљем код нас могу да се наброје на прсте једне руке – док је са онима који су интерпретатори богонадахнутих песама рачун нешто издашнији. Милица Миловић од таквих је, ретких и не само због тога вредних и потребних. Ова девојка пише своју песму и гласом је уздиже, а темељи су јој тешки осам стотина година. Отуда је још како добродошла у наш свет, јер српска кантауторска музика до Милице Миловић није имала своју Жану Бичевскају.

Подгоричанка која живи у Београду, а срцем радо претеже према Новом Саду, објавила је албум духовних песама Господе мој, на којем је – у монашкој сведености њеног топлог гласа, акустичне гитаре и клавира – призвала дух предачке вере која Христа држи за истинско трајно упориште. У народу који све добро што изгради сâм изнутра нагризе или му неко други све споља поруши, где и нема ма којег континуитета до оног страдалног, таква делатна вера можда јесте и једина могућа постојаност као одговор. Својим Богонадахнутим стиховима Милица је придружила песме Маје Ковачевић, Николаја Велимировића и нарочито – свештенопоете Његоша. Њен сигуран, пун и благ глас у исти мах побуђује тугу и радост, у складу са стожерним хришћанским садржајима и осећањима, а опет сасвим подобно благосилазној линији Миличиних очију које плене дубоком сетом колико и неусиљеном срећом. Какав је Миличин поглед, такав је и њен глас. Огледало и резонатор за душу. 

Милица је, при свему овоме, изразито урбаног сензибилитета. Када наступа, спремна је да начини омаж саставима које воли, а који доходе из другога жанра или другачије културе. Тако је Иркиња Долорес О'Риордан међу онима који посредством Миличиног гласа добијају вредне концертне посвете. Екатарина Велика такође. Како је намерна да се стилски не самоусловљава, тако је заинтересована и за певање на другим језицима – осим на матерњем српском, Милица песму може да изведе на француском, енглеском и кинеском језику. Ово последње отворило јој је врата за предстојећи боравак у Кини и њено даље прожимање с кинеским традиционалним утицањима могло би да постане лепа рефлексија друге несвакидашње, судбинске везе коју је у прошлом столећу Јадранка Стојаковић остварила с јапанском културом. Куда год да је одведе њена снажна стваралачка потреба, албум духовне музике Господе мој биће Милици вредан попут непокваривог духовног компаса и насушног завичајног пртљага. Млада српска кантауторка знаће непогрешиво одакле је на путовање пошла, као што ће знати чему се и коме, као дому што се хрли, увек може вратити.

13. јануар 2022.

Фотограф: Миомир Лабан