SINGIDUNUM DERT

У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У Н. САДУ

Прексиноћни наступ са групом Таргум у Галерији Матице српске у Н. Саду, у изванредном амбијенту, био је неформалан сусрет, неформалних људи из Н.С-а и Бгд-а, уз музику која је, такође, неформална. Скуп људи сличних афинитета, са погледом на свет којим настоје да успоставе равнотежу између осмеха и сузе, с тим да увек задрже осмех, док суза из ока клизи споро, али и прође, и опет остане осмех.

Тај оптимизам се преноси кад се међусобно сретну „које куде” и које када. 

И то ми је дало идеју. 

Заправо, део моје замисли (ПОВРАТАК СТВАРАЛАШТВУ), јесте, да оно изворно „посело” преместимо и адаптирамо у овако отмен и аристократски амбијент, али да се изостави она уштогљеност, а уведе неформалност, ведрина духа и, дабоме теме, какве и приличе људима здравога духа. 

У том смислу, прексиноћ је искоришћена прилика за окупљање у оваквим, можда и мањим просторима, као што смо то, својевремено, извели у салону конака ман. Студеница. Негде, 2001. или 2002-е, нисам сигуран. 

Углавном, окупило се неколико породица, мештана из оближњег насеља, неколико монаха и ја са гитаром. Разговори, послужење, не треба озвучењe…

Увек је почетно слово таквог сусрета, ракијица, молићу, а онда остало. Па, онда неко отуд добаци: Ајмо „Сунчану страну улице”…И кад ја певам, влада жива тишина. Чују се, муве и пчеле, ал’ не смета. 

Дакле, музика у таквом амбијенту, која се слуша као што се разгледају уметничке слике, у истом таквом амбијенту, дабоме, са занимањем и разумевањем као и сваком радозналошћу, изазива пажњу, пре свега, према ономе унутра. Е, то унутра је место где почиње метафизика.

Најважнији је крај, но, пошто, срећом, краја нема, остаје нам само радост предстојећег сусрета. 

У томе је сав смисао овог двоструког издања.

Како је већ познато; оно што стварам, ствара и мене.

То је:

SINGIDUNUM DERT   

ВЕДРИНА је, што се мене тиче, највећа добит овог издања које чине два албума „60s у мом Граду” и +КАМЕН ПО КАМЕН 

Преостаје само још да изразим ЗАХВАЛНОСТ у име колега, пре свега, људима из организације; Милану Радуловићу, на љубазности и разумевању, Богици са којим је било лепих дана од 70-тих наовамо, Николи Главинићу и свима који су били, срећан сам што има још ВЕДРИХ људи неформалних, као што је и овај двоструки и поменути албум, а у издању Библијског културног центра. 

На крају, посебно захваљујем у име многих, Милошу. Милоша Зубца сам тек прексиноћ срео уживо, мало ми је необично да га хвалим заузврат јер је и он мене обасуо лепим речима, оно кад нам се придружио и сео за микрофон. 

За мене је највећи комплимент, кад могу за неког да кажем да је лековит човек! 

Милош је стварно лековит. 

И још ова кратка прича, а повод је ова песма (Илија Свети):

наша млађа ћерка Теодора је рођена на Светог Илију 1993-е. Тада још нисмо били крштени, али ме то сврбело у глави што нисмо узели у обзир … 

Прошло је доста времена и 2014-е, Теодора роди женско дете, 6. новембра, на дан кад сам се и ја родио! Захвалан Богу за овај благослов, рекох, ево Илине!

Писало је на небу „примљено!”, али нисам хтео да се хвалим.

Асим Сарван

18. јануара 2023.

(текст преузет са ФБ странице Асима Сарвана) 

Асим Сарван