Šinobusi: Nismo nikud ni krenuli

U duhu Rilkeovog nepotrošivog stiha da „živimo u krugovima koji se šire”, Šinobusi su objavili šesti studijski album, opisujući pun krug na početnoj tački ili polaznoj stanici kako bi ovde bilo jednako primereno reći – njihovom prvencu iz 2005. godine s naslovom Nekad jurimo kroz polja, a nekad stojimo u stanicama. Sedamnaest nimalo jednostavnih godina poznije, ovaj za naše prilike neobično istrajan, autentičan i marljiv sastav vraća se na sopstveni autorski izvor albumom koji s navedenom prvom pločom komunicira autorefleksivno i autoironično već samim imenom – Nismo nikud ni krenuli. Naslov ima snagu dobrodušno-oporog komentara u odnosu na sopstvene mladalačke snove, ali funkcioniše besprekorno i kao metafora kolektivnog suočavanja s porazom u dogledu društvenog entuzijazma, umnoženih želja i zajedničkih nadanja na burnoj istorijskoj razmeđi minulog i sadašnjeg stoleća u Srbiji. Rečju, ne samo što nigde do danas nismo stigli, nego će biti da nikud nismo ni krenuli – otrežnjujuće će zazvoniti slušaocima na temelju arhetipski temeljnih bluz-rok rifova kojima Šinobusi čine i formalni omaž sopstvenim stilskim počecima. Njihov novi album jeste pravovremen, energičan povratak vrednostima koje su ih krasile u mladanju, u godinama kada su još zajedno sanjali daleke delte ogromnih reka i nepregledna pamučna polja i transponovali te snove u ravničarski panonski milje, pre nego što su se nadahnuti živim istraživačkim duhom odmetali u složenije žanrove u kojima bi – kao svaki putnik hodočasnik – tražili i pronalazili sami sebe. Međutim, prvi razvojni oblici njihove pesme, njihove inicijalne autorske muzike, čekali su ih na istom onom mestu s kojeg su otputovali u sve potonje koncertne, studijske i životne avanture, mestu njihovog prvog izdanja, njihovoj prvoj stanici na šinama.

S tim u vezi, upečatljivo i duboko simbolično bilo je koncertno predstavljanje novog albuma, pre koju kišnu noć, u novosadskom klubu „London”. Nije to bila konvencionalna jednosatna promocija, niti se bend držao obavezujućih marketinških pravila. Akcenat jeste bio na novim pesmama, ali samo u prvih pola sata koncerta i nešto pri kraju – da se odgovori na želju publike koja je kasnije stigla u zadimljeni klupski prostor. Promotivni koncert Šinobusa trajao je preko dva časa, a uslovi su bili tradicionalno-klupski, toliko izoštreni da su na maloj bini bili samo basista i bubnjar, Predrag Dmitrović i Đorđe Bubnjević, dok su gitaristi Nenad Patković i Milan Korać sve vreme stajali doslovno u publici, oči u oči s ljubiteljima njihove muzike. Stefan Stefanović Gile, peti čovek Šinobusa, onaj sa usnom harmonikom, počeo je koncert na bini, ali je često silazio među ljude, tamo gde mu je – kao pravovernom novosadskom uličnom sviraču – najprirodnije da bude. Album Nismo nikud ni krenuli predstavljen je tako u duhu povratka sopstvenim izvorima, prisnim koncertom koji je sastav, odavno spreman da nastupa na daleko većim scenama, održao u neposrednom kontaktu s publikom. U sasvim realnom dodiru. I ta spremnost da se iskustvo objave novog albuma na ovakav način uživo podeli s ljudima, kao što se hleb deli rukama i svakome dopadne po jedan komad, ta neusiljenost i skromnost ovog kompetentnog, zrelog, odvažnog i autorski izrazito bogatog sastava koji nikada nije pao u vlast rokenrol šablonizacije a umeo je ono najbolje iz rokenrola da artikuliše u svom izrazu – to je sve govorilo o pobedi duha zajednice, koji Šinobusi dosledno zazivaju i neguju svojim primerom.

Da se sada kaže kako je ovo jedan izuzetan bend koji sve radi kako treba ali u pogrešno vreme – bilo bi već opšte mesto. Oni vreme možda nisu mogli da biraju ali i te kako mogu da biraju šta će s vremenom koje im je dato. Album Nismo nikud ni krenuli – izveden u sprezi iskustva, osećajnosti i inteligencije, s refrenima koji lako ostaju u uhu, sa univerzalnim životnim porukama i poukama koje svako može da razume – bio bi apsolutni klasik žanra da žanr kao takav objektivno postoji u Srbiji. Možda je zato u njihovoj odluci da stvaralački i koncertno nastave da traju bez ikakvih stimulansa muzičke industrije, ugovornih obaveza i očekivanja publike, bez uočljive koristi, učitan pun smisao njihovog trijumfa. Šinobusi decenijama sviraju zato što ih ljubav jednako vodi, zato što ona jednako diše i zato što prosto moraju to da čine, bez obzira na okolnosti. Ma i da nisu nikud ni krenuli, oni su zaista daleko, daleko stigli.

U Novom Sadu, 13. aprila 2022.  

Album Nismo nikud ni krenuli objavila je izdavačka kuća Croatia Records 2022.