PREPORUČENA MATI

Usnio sam da sa ocem prebiram

po stvarima iz majčine torbe.

Pronalazim majušni molitvenik

ljubičastih korica.

Može ceo da se smesti u dlan.

Slova su sitna.

Osećam tugu, težu nego što ikada

može da nalegne na mene budnog.

Zamišljam je, i dalje unutar istog

sna,

kako je sa onako

velikom dioptrijom u samoći

čitala ove molitve.

I primetim kako ni u snu

ne mogu više da je

sretnem.

Predaleko je.

Ili će biti da mi je upravo sada

toliko blizu da je zato

više ne vidim.

Izlazim iz sna, prebojen, neusklađen

s jutrom i uzimam mobilni telefon

koji mi sam ponudi Balaševića.

Ne bih pošao tim iz detinjstva

predobro poznatim, uvek istim

putem da se preporučena pesma

za koju nisam znao

nije zvala Mati.