БЕЗ ТЕБЕ
Боже, колико је тешко
да се сам до себе
пробијем.
Нема то везе с Тобом,
давно сам
Те ослободио
својих
детињих очекивања.
Само се бојим
‒ када коначно стигнем –
нећу наћи никога или
ништа
у себи
без Тебе.
28.12.2024.
НАДСТРЕШНИЦА
Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће - нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Нови Сад 1.11.2024. Тома Росандић: Анђео смрти (1921)
Коментари
Постави коментар