ТИШИНА

Спустио је и Милетић, у ноћи што

мостом спаја две године као две

обале, петроварадинску и

новосадску,

силну своју напрегнуту десницу.

И ћутао је с људима.

Он, народни трибун, који свеудиљ

грми и сева, ма и да је кип.

Придружио се младости и

родитељима тој младости – у тишини.

 

А по ходницима пусте градске куће,

страх залепљен за зидове.

И нечији уклети шапат, не од овога

света, што одоцнело подражава

старог српског кнеза – Народ ћути.

Попуштај.

Попуштај...

 

1.1.2025.

Нови Сад