ЦРНИ ПРОЗОР

У ноћи без звезда, у морном сну,

нашао сам се пред црним прозором

о који сам ударио шаком,

као да бијем по тешком злу,

да заштитим себе и свој дом

 

и на то, одгоре, паде човек

у службеном оделу, низ урлик страха,

сручи се у Ништа што нам једе век

и тргне ме из кошмара у немир,

без даха

 

да бих јутром чуо како у то време

тукли су младост, ломили јој кости,

један се бацио, а пала је с њим

влада.

 

На спавача налегло заједничко

бреме,

скомешане сенке и њихове злости.

Тамно окно сна повређеног града.

 

29.1.2025.

 

Нови Сад

Владимир Величковић