ПОСЛЕДЊИ ЈЕДНОРОГ

Има нечег карактеристично југословенског у сваком одсвираном и отпеваном тону на албуму првенцу Ивана Кукића. Не у идеолошком смислу, разуме се, него у препознатљивом осећају питке носталгије, који ће се активирати током слушања код свакога ко је усвојио и волео популарне музичке језике некадашње заједничке државе. Палета жанрова, заступљених на издању Sunday Vibes, где се један на други надовезују хард рок, блуз, фанк, џез, прогресивни рок, етно, рок балада – снажну резонанцу има са седамдесетим годинама прошлог столећа, када су се побројани облици најснажније утиснули у искуство и памћење овдашњих и планетарних љубитеља музике. Не мање важно, Иван Кукић долази из изразито музикалне македонске породице, а своје замашне музичке вештине калио је у близини двојице мајстора који и данас достојанствено симболишу дух одмаклог југословенског времена – Влатка Стефановског и Дада Топића. Њихово постојано менторско и сарадничко присуство може се чути на овом албуму.

Није необично то што се Иван на свом првом целовитом студијском делу определио за богат стилски и жанровски колорит – прва издања често имају печат жеље да се покаже што више од онога што се зна.  С намером, сведеније боје у музици долазе касније, са искуством које од уметника тражи редукцију, одбацивање наученог, усредсређено каналисање. Код музичара Ивановог кова – виртуозни басиста, одличан певач, мултиинструменталиста – ово обиље музичких форми најприроднији је израз пуноће његовог потенцијала, фузија која његов композиторски и извођачки таленат веродостојно може представити публици. Иванов албум је узбудљиво, нелинеарно путовање које своју логику, ред и распоред нема у уобичајеном возном итинереру, него у снажним, разноврсним, не увек очекиваним импулсима једне широко отворене, љубопитиве, чисте стваралачке душе. Ко год је уживо могао да чује Ивана Кукића, морао је бити дотакнут непомућеном ведрином и енергијом младог човека који је дословно рођен за песму, али не само песму од једне врсте.

Поготово ће бити изненађени они који буду очекивали албум у складу с најавним синглом – Баладом о једној љубави. Јесте то кључна, стожерна песма на издању, с разлогом смештена у средиште, она чије стихове потписује Стефан Илић из Калема, а која би у годинама које долазе могла да се покаже великом љубавном песмом, али Sunday Vibes није предвидљива колекција могућих погодака, него је ниска различитих музичких рефлексија, међу којима је деветоминутна Life on Jupiter можда најважнији запис Кукићевог инструменталног дара, његовог сложеног осећања и дубоког разумевања музике. Да се хтело другачије, Sunday Vibes би могао бити срачунат избор општих и очекиваних места. Међутим, Иван Кукић начинио је с љубављу овај албум за себе, према сопственим наклоностима, али домаћински, у складу са својом топлом природом и јужњачким пореклом, како би се сваки слушалац осећао добродошлим. Чистота његове уметничке намере и музичка класа коју зарад своје скромности никада не би истицао другачије него голом радошћу свирања и певања – лепо се надовезују на романтичну слику јунака из Баладе о једној љубави: Не значи исто сваком реч слобода, последњи једнорог што по земљи хода.

Само такав јунак могао је да изнедри албум који непогрешиво евоцира дух универзалне јужнословенске културе за коју су протекле деценије учиниле све како би она сасвим нестала из наших живота.