КРШТЕЊЕ
Тело у телу
дах у даху
врело копље
пулсира
у твојој чежњи
за животом
не испод ребра
Чланке си
укрстила
а руке ти се
шире
Дланови примају
светлост
Сузним каналом
отиче
света
река
твога ока
из које неће изаћи
исти човек
НАДСТРЕШНИЦА
Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће - нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Нови Сад 1.11.2024. Тома Росандић: Анђео смрти (1921)
Коментари
Постави коментар