DA LI JE LEPOTA DOVOLJNA (Miloš Zubac: Život van Zaveta)

Postoje obećanja koja dajemo u životu, sporazumi u koje ulazimo, principi humanosti za koje barem znamo da treba da ih poštujemo. Kako ovo doba narcisoidnosti i samoljublja napreduje, tako se etika po kojoj smo živeli vekovima dovodi u pitanje i demontira. Ovih dana, vidi se, mnogi ljudi slede liniju manjeg otpora radije nego da se suočavaju sa očiglednim teškoćama. Ljudi bi radije jednostavno uživali u zamračenom životu, nego da se suoče sa zlom. Ovo je doba želje za slavom i površnosti, ali je i doba lažova i manipulatora. Uvek je bilo ljudi koji propovedaju etiku, a ne žive po njoj. Hipokrizija je drevna reč.

Srpski pesnik i kantautor MILOŠ ZUBAC u svom najnovijem izdanju Život van Zaveta * * * * istražuje unutrašnje, ponekad neizgovorene ugovore koje imamo u našim životima i to kako oni utiču na našu duhovnost i čovečanstvo u celini. Ovde postoje dubine i celi slojevi značenja. Što dalje tražite, više ćete otkriti. Likovi u Zubčevim pesmama su lični i javni, istorijski i savremeni. U Jefimiji, on lepu ženu iz njegovog života upoređuje sa ikonom srednjovekovne srpske monahinje i pesnikinje. U pesmi Aleksandra Ninković Tašić, nežno odaje počast prijateljici koja je svoj život posvetila prikupljanju arhive o delima pronalazača rođenog u Srbiji, Mihajla Pupina.

U Preporučenoj mati, odrazu tuge za majkom, Zubcu pomaže kada mu algoritam društvenih mreža na njegovom mobilnom telefonu predloži pesmu Mati, pokojnog srpskog kantautora Đorđa Balaševića. Čak se i Josip Broz Tito i njegov rival iz Drugog svetskog rata za vođstvo u bivšoj Jugoslaviji, Dragoljub Mihailović, pojavljuju u pesmi Putem za Rudo, koja u metafori ekscentričnog niza graničnih prelaza komentariše podeljenost srpskog naroda, između Srbije i Bosne, koje je potrebno preći kako bi se došlo do grada.

Muzika u ovom duboko poetskom ispitivanju čovečanstva ima svoje korene u keltskom folku i amerikani. Fino je melodična i nenaglašena, s nežno tretiranom akustičnom gitarom i jednako nežnim tonovima klavirskih dirki, u pratnji povremenih, minimalnih orkestracija i fraza na električnoj gitari. Pre nego muzičkoj virtuoznosti, pažnja je poklonjena kvalitetu stihova i lepoti reči. Možda su kantri ukusi u pesmi Levica i desnica izvan muzičkog konteksta celine, ali pesma o političkom sazrevanju i odrastanju unosi svojevrsnu međuprostornost u postupak.

Ovo je objektivan album. Ako postavlja pitanje, pita se: šta je s ljubavlju? Šta da radimo s ljubavlju u našim srcima i ‒ ako je žrtvujemo, ako prekršimo obećanja koja dajemo ‒ šta će nam to učiniti? Album sadrži pesme u kojima su sugerisani odgovori, ali, kao terapeut, Zubac podstiče slušaoce da sami izvuku zaključke i donesu sopstvene odluke o tome kako da žive. Da bi prizvao slušaoca u ovaj proces, on stvara što je moguće više lepote u rečima i muzici. Da li je lepota dovoljna? Ne znam.

U završnoj pesmi Pogrešan heroj nalazi se upozorenje. Zubac razmišlja o tome da ponekad, kada se osvrnemo na heroje našeg detinjstva, oni ne deluju tako herojski, gledano našim odraslim očima. Peva: „Jučerašnje istine često budu današnje zablude…” i dodaje: „…I pazi da ne postaneš nečijem detinjstvu pogrešan heroj i sam…”

Kada dete poraste i prozre ono čemu ste ga naučili, nema povratka.

Kao što svi znamo iz brojnih bioskopskih i možda gorkih životnih iskustava, nastavak je retko kada dobar kao original.

Eddie Cooney, Contintental Drift, RnR Magazine, Volume 2, Issue 101, September/October 2023.