ИНТЕРВЈУ: Милош Зубац - проналажење савремености у народној косовској лирици

Разговарамо с песником и кантаутором Милошем Зубцем из Новог Сада поводом његовог последњег изузетно хваљеног албума Косовске.

Милош Зубац је савремени песник који пушта митом обремењене народне стихове да броде преко дубоко рефлексивних, импресионистичких музичких вода. Његове нове прелепо евокативне песме премошћују понор између древног мита и савременог идентитета.

Примеђује да је то „можда најважнији албум који сам снимио.”

Песме љубави и лепоте, змај и виле из фолклора. Девојка пије и пева на очи дванаесторице бесних Турака у пролазу, док их соко који тражи мира посматра.

Када му поменем да је његов лирски глас савршени пар за модерну фолк поезију која подсећа на Леонарда Коена, Милош је почаствован поређењем. О Коену каже:

Био је диван уметник и прелепо људско биће. Постајао ми је све важнији како се приближавао крају свог овоземаљског живота. А његов чудесни постхумни албум показао нам је да краја заправо нема.

О потрази између модерности и истине вели:

Није неопходно одустати од потраге за истином науштрб лирске лепоте – рекао бих да је један вид истине, можда и најчишћи, увек садржан управо у лепоти и самом језику.

Милошево најновије дело критички је смештено између два пола – између либералне елите која би се у тренутку одрекла Косова и Метохије како би потрчала за нашом европском судбином и тврдоглаво конзервативног становништва у чијим ушима одзвањају древни борбени покличи. Његов рад обраћа се и једнима и другима, вероватно не задовољавајући ни једне ни друге. Питамо га да ли је имало оклевао или је просто скочио у ову проблематичну арену.

У праву сте. Не могу задовољити оне који не виде никакву вредност у српској традицији, а срце те традиције јесте у косовском културном наслеђу. Скептичан сам према поменутој европској судбини и европским намерама и методама. С друге стране, мој уметничи рад не може кореспондирати са онима који су обликовали своје целокупне људске идентитете на темељу националних митова.

Нисам се устручавао да се посветим косовској баштини на овај начин. Негде између идеолошких крајности, између леве и десне стране, налази се наше живо, пулсирајуће срце. Обраћам се онима који су усредсређени у срцу.

Када му споменем да поезија у Великој Британији не носи више књижевну круну као некад и да ових дана она има мало везе с музиком, Милош са извесном мером туге одговара да је у Србији једнако.

Један је од само неколицине који комбинују музику са истинском поезијом, било да је древна, било да је савремена.

За мене, музика је знатно више неговање културних потреба него што је забава. То не значи да култура није забавна. Она то може бити, али не мора. Велики мађарски писац Бела Хамваш рекао је да је забава начин да целе нације начинимо идиотима. Био је у праву, наравно.

Иако Милош још није наступао у Великој Британији, он је заправо већ присутан овде будући да музички колумниста Еди Куни прати његов рад и представља га енглеској публици.

Албум Косовске изазвао је одушевљење по бројним уметничким и музичким часописима.

Стен Смиљанић

Интервју, изворно на енглеском језику, објављен је у британским новинама The British Serb Magazine