MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Miloš Zubac je pjesnik i glazbenik iz Novog Sada. Godinama je predvodio muško-žensku glazbenu bandu po imenu Prkos Drumski. Sa Prkosima je u razdoblju od 2009. do 2019. godine snimio i objavio sedam albuma. Svi su dostupni na stranici https://prkosdrumski.bandcamp.com/ . Osim sa Prkosima, upregnuo je svoje talente u suradnje sa brojnim glazbenicima i samostalno objavio još sedam albuma.  https://miloszubac.bandcamp.com/ Pripala mi je čast da budem jedan od aktera u tim glazbenim suradnjama.  Prvi kontakt sa Milošem ostvario sam davne 2008. godine preko društvene mreže MySpace. Na stranicu Olovnog plesa jedan je dan stigla pozdravna poruka „od čoveka koji rado čita Šimićevu poeziju”. Opa, rekoh, pa netko prepoznaje naš rad! Na njegovom profilu bila je fotografija mladog čovjeka, crne kose, što sjedi pored mikrofona sa gitarom u ruci. Poza je odavala dojam kao da je odsviran zadnji akord u pjesmi i kao da se pritom nagnuo poklonivši se publici. Njegov orlovski profil od...

Miloš Zubac u pjesmama diše životnu ostvarenost, a ona treperi u jednoj riječi koja provijava na brojnim stanicama ovog muzičkog putovanja: „porodica”. Foto: Đorđe Bubnjević P lemenito je i ljekovito kad naučite da vas raduje tuđa sreća. A Miloš Zubac na albumima „Paralele” i „Paralele II” sopstvenu sreću prosipa poput padalica iz kosmičkog đerdana. Miloševa sreća je jedna duga putanja, vertikala odrastanja. U tri zemlje i u četiri grada, u Zagrebu, u Novom Sadu, Beogradu i u Tuzli, novosadski kantautor je, istovremeno radeći na ploči „Manastiri”, vrlo ciljano želio da na „Paralelama” okupi ljude bitne za njegovo autorsko formiranje u muzici. Miloš u ovim pjesmama diše životnu ostvarenost, a ona treperi u jednoj riječi koja provijava na brojnim stanicama ovog muzičkog putovanja: „porodica”. Stoga su „Paralele” i „Paralele II” svojevrsna posveta svim njima, Miloševima. Djetinje tuge Na početku „Paralela” Miloš je samo naizgled neuhvatljiv; u pjesmi „Šta si mi rekla ispod orbite”...

  Група Искон у Богоштици Фестивал СТАЗА у Богоштици, манастиру понад Крупња, догађа се на потезу између капеле, подигнуте на слику оној срушеној Његошевој, и песничког дома посвећеног Десанки Максимовић, који пружа коначиште гостима. Тачније, концертни део фестивала одвија се на тој чистини, између капелице и конака, а једнако важни књижевни и ликовни садржаји будући да ничега спореднога овде нема – налазе место у галеријском простору песничког дома. У дому се уметници окупљају након концертних наступа и до свитања остају на музичким сесијама које се од свих других могућих афтер-догађаја разликују у једном: песме које се у послепоноћним сатима овако саборно изводе потичу из неисцрпивог балканског извора и доследно остају изворне, са акцентом на српским народним песмама, косовским поготово, уз македонске, црногорске, крајишке и оне које познајемо као севдалинке. Музичари који се стекну у Богоштици још како познају друге жанрове, али као по неисписаном договору, по невербалном спо...