ЦРНИ ОРФЕЈ

Тамо иза границе звука,

где не може даље да домаши слух,

златни кључ окреће абонос-рука.

Један се узноси дух.

 

Музика побуђује сфере,

сагласјем ваздушне струје и жица.

Путује мајстор промене и мере,

свитац гаравог лица.

 

Наличје неба прихвата оног

што је изгубио много

а другима дао више,

 

спремног да потражи најдражег свог

пред сваким доступним богом.

Срна га чека и – дише.

 

(за Вејна Шортера)