JASNA JOVIĆEVIĆ: POMERANJE PRAGOVA I VERTIKALNI TOK

Iza albuma Flow Vertical Jasne Jovićević ne stoji samo njena višedecenijska predanost muzici – eksperimentalnom džezu ponajviše – nego i posvećenost interdisciplinarnom istraživanju umetnosti, mogućnostima uticanja zvučnih vibracija na telo, um i energiju, u relaciji s dostupnim neuronaučnim saznanjima i milenijumskim duhovnim praksama Istoka. Srpska kompozitorka, saksofonistkinja, naučnica, umetnica snažnog istraživačkog temperamenta i velikog izvođačkog kapaciteta, postavila je ovaj album na pažljivo strukturiranu muzičku kičmu koja se sastoji od sedam pesama, pri čemu svaka od njih tačno odgovara jednom energetskom centru ljudskog tela. Popularno je te centre zvati čakrama. Pisanje kompozicija ishodilo je iz Jasninog istraživačkog rada i korespondiralo s njenim zaključcima u polju blagotvornog dejstva pojedinih frekvencija zvuka na odgovarajuće delove čovekovog organizma. Međutim, detaljna naučna priprema nije album Jasne Jovićević lišila njegove kreativne i instinktivne dimenzije. Pre će biti da ga je približila onome što je jedan od velikih centralnoazijskih duhovnih učitelja prošlog stoleća  video kao – objektivnu umetnost. Onu koja ni u čemu nije nasumična i koju stvara budna svest o konkretnim ishodima svakog segmenta umetničkog čina odnosno dela.

Može se Flow Vertical slušati i bez ovog predznanja. Autorka bi verovatno to i volela. Laičko uho, sasvim neopterećeno genezom pesama, čak i da nije poklonjeno umetnosti džeza, može u Jasninim kompozicijama, izvedenim s pravom merom između nadahnutog i kanalisanog, bezrezervno uživati kao u autentičnom muzičkom doživljaju koji pritom neumitno poziva na jedno slušanje više, pa još jedno, i tako sve dok uho može da registruje nove slojeve u izuzetnoj zvučnoj slici. Uz Jasnino sviranje saksofona i nekoliko drugih instrumenata, uz njeno sporadično pevanje, tačnije korišćenje glasa kao zasebnog ambijentalnog instrumenta, tu sliku čine violina, viola, čelo, fagot i perkusije. Gudači prirodno donose neoklasične muzičke trenutke, Jasnina životna duhovna opredeljenost – istočnjačke motive, njen glas poziva u prostranstva vilinskog neba i sirenskog mora, a sviranje saksofona, pogotovo u minutima ogoljene improvizacije, daje albumu auričnost i kredibilitet jednog istinski vrednog i važnog stvaralačkog čina u oblasti nekonvencionalnog, subverzivnog džeza. Međutim, onaj najvažniji sloj koji je upravo osa izdanja, jesu spiritualna namera i kompetencija Jasne Jovićević da muzičkim sredstvima, u žanru kojem je posvetila svoj život, izazove buđenje zapretanih sadržaja i oslobađanje blokiranih ili nedovoljno aktivnih energija u svakom slušaocu koji je otvoren da se bez ostatka prepusti iskustvu. U tom smislu, njen Flow Vertical album ima imanentnu isceliteljsku i korektivnu ulogu, ali besprekorno funkcioniše i na planu elementarnog muzičkog užitka koji ne pita za poreklo i unutrašnju svrhu pesme.

Nemale snage Jasna Jovićević uložila je u pomeranje duboko ukopanih pragova razumevanja mesta i uloge žene u svetu džeza, koji se – pogotovo kod nas – još može dominantno smatrati muškom privilegijom. Rodna stereotipizacija koja karakteriše naše društvo u celini, nije mimoišla ni ovaj muzički oblik koji se danas planetarno doživljava kao univerzalni jezik i pravi kosmopolitski izraz. Istina je, dabome, sasvim drugačija ako pogledamo prvo u sopstveno dvorište. Otuda je ova markantna žena, koja nije htela ili nije mogla svoju istraživačku strast da podredi ljubavi prema komponovanju i interpretiranju džeza, koja je živela na nekoliko kontinenata i kojoj nije nedostajalo ponuda da odabere put kojim se češće ide, odlučivši se na povratak u Srbiju i boravak u jednom malom mestu na vojvođanskom severu, iskrojila tok sopstvenog autorskog i aktivističkog angažmana, koji je uprkos trenjima i otporima ili možda baš zbog njih – ostao vertikalan. S takvim rastom Jasne Jovićević, s njenim doslednim, inteligentnim, argumentovanim zastupanjem ženskosti u jednoj još patrijarhalno neslobodnoj sredini, naposletku ili pre svega, s njenim velikim stvaralačkim i izvođačkim talentom, mogla bi makar za pedalj da poraste i naša celokupna nacionalna kultura. Rečima Vilijama Blejka, stvaranje jednog malenog cveta – rad je velikih vremena.

Jasna Jovićević