САМО ДА СЕБЕ ИЗДРЖИМ

Само да себе издржим

у данима када

беспрекорно знам

како ће ме и моја

уметност издати,

како ће ме се глатко 

одрећи

пошто ме сви напусте

и како ће ми надомак

небеског

сплава

неко подсмешљиво рећи

да она није никада била

довољно вредна да ме

преведе преко.

 

Само да себе издржим

у ноћима када предобро

видим

како смо се ти и ја растали

одавно

а наша тела су заборавила

да пођу

па се дотичу само по

земаљској навици

и брзо потом устукну

јер нешто није како треба

да буде

и нас у тим кућама нема.

 

Само да себе издржим

у овој пиратској верзији

сопственог живота

с лошом сликом и још

горим звуком,

у којој ми старе болести и

војне подмећу

као нове и пишу ми улогу

коју не желим

да играм.

 

Само да себе издржим ‒ а

тебе и овај подваљени

свет издржаћу већ некако.

 

16. априла 2022.

/записано на концерту Николе Врањковића/