Милош Зубац: Косово као језик у који су се склониле генерације наших предака

Ону јединствену супстанцу коју сваки народ негде мора да има, нећемо наћи другде до на Косову, каже у интервјуу за Косово Онлајн кантаутор и књижевник Милош Зубац, чији последњи музички албум, инспирисан богатом лириком Косова и Метохије, носи назив Косовске. Албум, иако објављен у првим месецима пандемије коронавируса, живи свој необичан живот, а сем домаће, са њим је упозната и страна публика. 

Зубац, који је доктор наука српског језика и књижевности и син чувеног песника Пере Зупца, живи и ствара у Новом Саду. Говорећи о албуму Косовске, истиче да је намерио да пресади косовску лирску грађу у "аутентичан музички свет који може да одсања један Херцеговац из Војводине".

"Препознао сам у себи потребу да се прво боље упознам с косовском лирском поезијом, а потом да ту поезију боље упознам с музиком која је у мени. Било је, дакле, сасвим лично. Када сам завршио са снимањем ових песама, био сам – и још то јесам – дубоко радостан због искреног и топлог пријатељства између наше древне лирике и музике коју сам могао да понудим. Многима се учинило да су те песме одувек познавале моју музику. То је можда и најлепше", каже Зубац.

Наизглед необичан спој лирске народне песме пореклом с Косова и Метохије, с прегрштом митолошких мотива, одевене у модеран музички израз, са примесама блуза. Колико је било тешко спојити традиционално и модерно и да ли су и косовски музички мотиви утицали на Ваш музички израз на албуму? 

Блуза је заправо знатно више било на другим мојим албумима – на Хазарским и на Манастирима. Косовске претежније долазе из фолк наслеђа, а имају и једну доследно спроведену артистичку линију унутар кичме албума због мог пријатеља и сарадника Немање Нешића – његови аранжмани и свирачки осећај учинили су да Косовске, у естетском смислу, буду најважнији и најодважнији албум који сам снимио. Знао сам за народне музичке форме, али нисам се определио за њих. Да будем пластичан, намерио сам да пресадим косовску лирску грађу у аутентичан музички свет који може да одсања један Херцеговац из Војводине.
А тај блуз који сте иза свега овога ипак чули – није то погрешно. Чули сте човека који воли блуз без обзира на жанр у којем се јавља.

Лирика Косова и Метохије броји на хиљаде песама, како сте се определили за ових десет текстова који су своје место нашли на албуму?

Ја то зовем гледањем и узвраћањем погледа. Човек с музиком у себи увек осети песму којој та музика треба. Заузврат, песма уме да намигне човеку. Готово сензуално искуство.

Албум увелико живи свој живот, на какав пријем је наишао код овдашње публике и колико је домаћа публика упозната с лириком Косова и Метохије? 

Један песник с Косова, када је послушао албум, написао ми је да је он "хиљадугодишњи Косовац" и да за неке од тих песама није ни знао, а потом је додао: "Толико о нама". Људи који суштински чувају Косово у свом личном дамару, много тога доброга и лепога су видели у овом албуму. Међу њима, Мошо Одаловић, један од песничких јунака мога детињства, и Душица Филиповић – која о Косову уме да напише причу какву нико написао није. Тај албум препоручује се, од уха до уха, са усана до усана. Није то магистрални пут до публике, али јесте завојита брдска стаза до оних који су будни, на стражи, спремни да се отворе за једно другачије музичко и песничко искуство.

Одјеци албума су и ван простора Србије, на какав пријем пројекти попут Косовских наилазе код људи који нису са ових простора? 

Има ту једна необичност. О сваком мом албуму – било да су самостални, сараднички или стварани унутар мог најрођенијег матичног састава Пркос Друмски – писано је у Великој Британији.
Само о Косовским, до данас су објављена три текста на енглеском језику. Будући да се у Србији крећем углавном у сенкама, немам објашњење за то. Поготово зато што доследно певам на српском језику.

Да ли је богато нематеријално наслеђе Косова и Метохије у правој мери експлоатисано у нашој савременој уметности? 

Није. Људи у већини и не знају за косовску уметничку баштину, чули су можда за понеки манастир. А ону јединствену супстанцу коју сваки народ негде мора да има, нећемо наћи другде до на Косову.

Шта за Вас као уметника, али и као интелектуалца представља данас Косово? 

Језик. Косово је за мене, пре свега, језик у који су се склониле генерације наших предака. У тај језик, фасцинанто леп, учитали су своју енергију, информације, искуства, сазнања, судбине, рађања и умирања. Само у језику их сада можемо срести и они из истога језика могу видети нас.

Планирате ли ускоро посету Косову, гостовање, концерт? Претпостављам да би био изазов тамошњој публици представити албум Косовске?

Мошо Одаловић вели – хајде, када све ово прође, да отпеваш те песме у Грачаници. Да одемо заједно сви. И Перо, и ја и ти. И ја му одговорим – хајде.

Разговарао: Милош Јанковић

Интервју објављен на порталу Косово Онлајн

Фото: Ђорђе Бубњевић