MOSKOVSKA TUGA

Mišo Marić
baca u slivnik na Tverskom bulevaru
briljantni prsten
namenjen njegovoj lepoj Azri
koja ne shvata koliko ga Rusija
leči stostruko od svega da mu
se u Mostar ne vraća
još brate
još koju sedmicu.

A leči ga

prokleta ruska votka
koja udara u glavu
kao u mom sećanju
kada Tadija Kačar,
prijatelj dragi moj,
udara protivnika

da ga pobedi
a da ga ne povredi.

(Pero Zubac, Glasovi u tišini)