INOSFERA
Otežala masa svetova
koje održavam
golim životom.
Celoj sumi mojih
večnosti
opipavam puls.
Spustim glavu u krilo
sedmozimoj
devojčici.
Ona se nasmeši
mom zamoru.
НАДСТРЕШНИЦА
Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће - нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Нови Сад 1.11.2024. Тома Росандић: Анђео смрти (1921)
Коментари
Постави коментар