TAJNI NEIMAR
Nisi li ti nevidljivu repliku
svakog, ma i najmanjeg kamena
što si ga
voljenima
o letu donosila s mora,
hotimice ugrađivala u srebrni luk
mosta koji će nas jednom
bezbedno preneti u večnu modrinu?
НАДСТРЕШНИЦА
Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће - нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Нови Сад 1.11.2024. Тома Росандић: Анђео смрти (1921)
Коментари
Постави коментар