ПОКУШАВАМ ДА ОБУХВАТИМ ТРЕНУТАК

Покушавам да обухватим тренутак

у пастелу небеске белине

која се нежно дотиче с врховима

масива

док се таласи ваљају преко мог тела

а галебови игриво улећу у лице

ветру,

скраћују угао и одмеравају своју

снагу.

 

Овде, у постојаном дослуху с морем,

пробдио сам безмало сваку ноћ,

одвећ соларан током дана да бих се

могао препустити дејству сна и тако,

на стражи, мотрио изнутра на тешки

новосадски немир који сам

прокријумчарио у Боку.

 

Покушавам да обухватим тренутак

у којем су и наши младунци, између

два смеха, пречесто ћутке загледани

у даљину, а моја се мисао прошива

бригом и надом да смо, ти и ја, ипак

били довољно добри и присутни да

им омогућимо време у којем ћемо

остати само оно што ће ова

неупоредива деца једном моћи да

надрасту.

 

Котор, 9. јул 2025.