СТВАРАН ПЕСНИК

…Имам инспирације за писање, али још не пишем, све је расуто у неким белешкама и сегментима. Мислим на тебе некад до те мере да те обистиним као саговорника у стању ониризма и усамљености. Данашњи људи су махом интересџије, некреативни и непродуховљени и тешко је наћи саговорника на било коју тему, а да није потајни психопата. Сањала сам пре месец дана необичан сан чије се радње не сећам, али ти си се појавио нехајно у пролазу у току књижевне вечери на отвореном баш док је неко од учесника читао отприлике овакве стихове:

 „Kад сретнете стварног песника, 

завуците му руку у џеп капута, 

тамо ћете међу ситнишем наћи нешто згужвано што незбринуто лута. 

То неће бити крађа, већ дар, 

 јер ћете му дуговати тајну” 

Ти прођеш у том моменту у неком тамном капуту и кажеш ми: Где си, Ено? Ја ти одговорим: баш сад слушам о стварним песницима и ти наиђеш, није случајност. И након загрљаја јер си журио извучем ти пресавијен папир с песмом из џепа. Кад сам га отворила и видела форму стиха, пробудила сам се на јави и жао ми је што нисам завирила у садржину. Нисам се осећала као крадљивац, већ више као неко ко је хтео да завири у тајне твоје душе у пролазу, а није умео другачије. То је био мој последњи сусрет са тобом :) 

После сам читавих пет минута по буђењу размишљала о томе да ли си ти стварно стваран песник и закључила да си прави песник јер свака твоја песма је добра, мисаона, сигурна, стабилна као степеник у неком средњовековном замку, ти кроз своје збирке ходаш самоуверено као какав ненаоружани стражар тих стихованих кула. Свака је вредна, посебна и поред све твоје интелектуалности и образовања, успеле су бити оригиналне, емпатске и ребусне уметничке згоде. Што пожелиш, ти уобличиш без недоумице да ли је то требало другачије или боље и то је умеће (за мене) правог песника. А и лепо је кад песник облаке утабава кораком, а не пара их носом. Одлика ретких. Кад кажем „песника”, мислим и на човека.

14. март 2023. 

(преписка са Еном)

Ена Недић (фотографија Ђорђа Бубњевића)