DRUGA VERTIKALA

20. 5. 2015.

Stari,

poslednja stanica pred izlazak iz voza. Želeo  sam da sačuvam naš zajednički svet u nestajanju, a možda će biti to svet u nastajanju. Možda će se nešto novo i dobro za sve roditi iz ovoga.

Pročitaj, uzvrati rečju ili gestom, slažeš li se da ide među ljude. Ti si jedan stub ove knjige. Druga vertikala nije mi više tu, ne mogu da pitam.

Grli te tvoj stari šaman.

21. 5. 2015.

Stari,

Knjiga je čudo, i kao takva, ja čudit među čudacima neka se ne prestajem.

To što si mene častio da statikom podnesem ovu slavu, hvala ti na tome.

Ovu priču je netko morao ispričati.

Ovu priču si morao ispričati ti.

Ja se još uvijek dječački komešam oko mojih bogohuljenja,
to spominjanje Boga, u kontekstu, zvuči teatralno i hladno.

zato sam onako ofucano ustukno, ko tapir pred stampedom.

ali neka mi,

taj križ ću kršćanski nositi 

i tražit ću oprost,

i dobit ću ga,

jer me dragi Bog voli,

ko što i tebe voli,

pa ti dade pamet i razum (meni dade strasti ko kakvom slavenu, da ne kažem balkanskom sarmatu, što bi reko mitologijom ošamućeni Aralica)

i mir u obliku žene (tu smo u egalu, poput vlasi što padaju niz leđa večnog derbija)

i smisao u obliku djece (O Radosti!)

zato ćeš, tako blagoslovljen,

održati ovu družinu,

zalijevajući riječima ono što će u valovima osušiti stihija pred zaboravom.

Pusa

(iz prepiske Zubac-Periša povodom knjige Rezervna kultura)

Foto: Zoran Stajčić