четвртак, 28. јун 2018.

SLABLJENJE

Zatvaraš se u neku od zamišljenih
utočišnih odaja
svoje pretpostavljene suštine
svog strpljivo dizanog hrama
sumnjajući sada i u odaju
i u objektivnost rama za njen prostor
i u sebe koji se zatvara
i u svoje prvo lice singulara
i saobražavaš toj sumnji
sasvim opipljiv kvalitet oproštajnog
bola koji nervima još primaš
u nepoverenju za kakvo je kadar
samo čovek
hronično odat poverenju
uznemiren zato što u odaji nema
upravo nikoga
ko bi mogao da nasloni glavu i
podeli s kamenom zamor
na jednake časti
kao što se deli hleb
pa se teško prepuštaš i pomireno
čekaš
dok se odaja preobražava u trbuh
a ceo svet za koji si mislio da ga
poznaješ
postaje končić jedne iskrzane
uspomene

Foto: Vladimir Zubac 1983.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.