MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Iza albuma Flow Vertical Jasne Jovićević ne stoji samo njena višedecenijska predanost muzici – eksperimentalnom džezu ponajviše – nego i posvećenost interdisciplinarnom istraživanju umetnosti, mogućnostima uticanja zvučnih vibracija na telo, um i energiju, u relaciji s dostupnim neuronaučnim saznanjima i milenijumskim duhovnim praksama Istoka. Srpska kompozitorka, saksofonistkinja, naučnica, umetnica snažnog istraživačkog temperamenta i velikog izvođačkog kapaciteta, postavila je ovaj album na pažljivo strukturiranu muzičku kičmu koja se sastoji od sedam pesama, pri čemu svaka od njih tačno odgovara jednom energetskom centru ljudskog tela. Popularno je te centre zvati čakrama. Pisanje kompozicija ishodilo je iz Jasninog istraživačkog rada i korespondiralo s njenim zaključcima u polju blagotvornog dejstva pojedinih frekvencija zvuka na odgovarajuće delove čovekovog organizma. Međutim, detaljna naučna priprema nije album Jasne Jovićević lišila njegove kreativne i instinktivne dimenzije....

Тихујемо. Нама су и тишине појачане. Реч је постала нереч, једнако гласна, грлена, дивља. Немушта олуја. Изврнула се кожа за двоје. Лице твога Света у наличје мога Сна. Црква у којој си ме с надом помињала и уснама уграђивала у живу воштаницу, главом надоле стоји. Темељ јој забијен у небо. Када будеш у њу поново укорачила, распустићеш косу, али ћеш пажљиво газити. Знам да знаш. Сведржитељ је под стопалима.

Miloš Zubac  je meni draga osoba, pa mi je teško da budem objektivan kad pišem o njegovom delu. A i što bih bio, umetnost sama po sebi nije objektivna već sasvim suprotno, subjektivna je po definiciji. Još mi nešto otežava posao – to što sam već više puta pisao i o njegovoj muzici i o njegovim knjigama. Ipak, sam Miloš mi je ovoga puta olakšao posao, jer ovo nije samo jedan u nizu njegovih albuma, ovo je i po formi drugačije od ostalih njegovih dela. I dalje je to kantautorski izraz, u najboljoj domaćoj tradiciji istog, s tim što je obogaćen u pogledu forme – pesme su, naime, u formi, ritmu i ugođaju prava pravoslavna crkvena pojanja, mada su tekstovi ipak pretežno svetovnog karaktera. Namerno ili ne, to im daje dodatnu dozu duhovnosti, koja im inače ne bi manjkala ni kada bismo isključili taj način izvođenja. Album po mom mišljenju ima tri celine. Prva je o majci, i svojoj, i Bogorodici, i učiteljici… u krajnjoj liniji o ženi, jer žena je ta koja je majčinstvom definisana. Majčins...

- Ко је она - упита ме знатижељно кћерка, након што су је њене ципеле с точковима довеле мени, гледајући у плавокосу девојку – жену с којом сам делио клупу у парку и управо разговарао о сновима као грађи за све могуће и немогуће светове. Меј обично непосредно постави ово питање, али сада је одабрала да пита мене. Као да ћу ја умети боље да одговорим. - Рећи ћу ти касније. Сада ћу ти само казати да је она успешно сакрила крила. - Мхм. Моја саговорница с клупе љубопитиво је гледала у Меј. Почеле су да разговарају. О падовима у скејт-парку, о   идеалном шампону за косу, о путовањима, родитељима, браћи и сестрама. Сасвим природно, изгледало је као да се столећима познају. Меј је једино било необично што плавокоса жена има свега осамнаест година – деловала јој је много зрелије. Размишљао сам о томе како она већ са осамнаест зна готово све што сам ја знао с тридесет година више. - Ти ћеш помагати људима - рекао сам јој. И нисам прећутао да ће на овој земљи имати много посла. Ка...