MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

  „Ono što ja znam i umem očigledno je u sadašnjem vremenu nepotrebno. Teško da je danas neophodna mudrost. Ovo je vreme dovitljivosti i spremnosti na rizik. Petnaest godina nisam kao pesnik nastupao u Novom Sadu, ne računam priredbe za decu. Devedesetih godina niko nije smeo da mi štampa knjigu pesama Hazarske pesme. Jedino se Tika Pavlović usudio u Beletri da ih objavi, ali nikad knjiga nije stigla do knjižara.” – izgovorio je moj otac, u jednom davnom razgovoru za novine, negde nakon petooktobarskih političkih promena. Knjiga koju je spomenuo bila je odštampana, ali je ceo tiraž bio uklonjen, osim jednog jedinog primerka koji je izdavač krišom dostavio pesniku. Taj sam primerak dobro zapamtio, kao i pesme koje same po sebi nisu davale povoda za zabranjivanje, ali jesu i i te kako sačuvale tamnu uspomenu na vreme u kojem je moj otac, najednom, postao ličnost na koju su se okomile „blatonoše, popljuvači i gnjide”, na mučno doba posleponoćnih telefonskih poziva, uhođenja i pripreći...

Književnik, poeta, pjesnik, kantautor... sve su ovo pridjevi koji idu uz ime Miloša Zubca. A onda, kada to izgovorite, čini se da je opet malo da opišu umjetnički opus sjajnog nasljednika oca Pera. Jer, kada Miloš piše ili pjeva o ljubavi, kao da vas tjera da volite još više. A onda vas, u drugi mah, uvjeri da je moguće i umjetnički nevjerovatno skladno lirske narodne pjesme obojiti bluz tonovima. Kao na primjer, na posljednjem, ovog proljeća objavljenom albumu ,,Kosovske“. Rođeni Novosađanin do sada je objavio pjesničke knjige „Vilindar“, „Poezika“ i „Flor Y Canto“. S Danilom Vuksanovićem štampao zbirku prozaida i crteža „Duali“, a objavio je i studije „Molitve Desanke Maksimović“ i „Poetika Duška Trifunovića“. Predvodi muzičku družinu Prkos Drumski, a jedan je od osnivača i aktera regionalnog kantautorskog i pjesničkog kolektiva Novi Odmetnici. Po njegovoj zbirci pjesama „Poezika“, nazvan je festival regionalne autorske muzike u Kulturnom centru Novog Sada. Za upoznava...

’Kosovske’ album by Serbian singer songwriter Milos Zubac is tainted with just right amount of rustic tinge. It’s entirely warranted, of course within both folk music and the wider artistic spectrum to have such a keenly honed ability to locate in a song the emotional essence that can, in just a single phrase or vocal elision, cut one to the quick. Rather than a gift or innate instinct, it’s the result of a remarkable feat of collective aesthetics in which Milos’ subtle arrangements draw the maximum impact from Serbian cultural heritage, originated from Kosovo and Metohija, and his distinctive intonations. Applied cleverly, the results are an artistry of bygone times, folklore and drama, as demonstrated on this ground-breaking album.  Songs are sung in a gentle breathy caress, Milos’ powerful baritone supported by angel-like female vocalists who create this illusion that the words drifting away, feather-like, at the ends of lines. ’Kosovske’ songs employed avian a...

 Miloš Zubac i Nemanja Nešić su albumima Jučerašnji svet I i II za još dva koraka dalje pomerili granice muzičko-poetskog stvaralaštva. Slušanjem pesama Jučerašnjeg sveta , utisak koji se iskristalisao bila je jedna vrlo neobična sinestezija: spoj naizgled nespojivih elemenata. U ovom slučaju, spoj različitih epoha, pesnika različitih senzibiliteta, ali i različitih muzičkih žanrova od šansone do popa i rokenrola. Fascinantno je kako se zavirujući u Jučerašnji svet , prvo susrećemo sa sadašnjicom, a ovi albumi svakako će biti važan podsetnik budućim vremenima. Vrata u Jučerašnji svet otvorila nam je nedavno objavljena pesma „Ludi ljudi“ Draška Sikimića, odlično asocirajući na dešavanja današnjice u kojima ljudi u teškim situacijama uglavnom okreću glavu pred problemima okruženja. Da li je ponavljanje majka učenja, verovatno će shvatiti neka nova pokolenja, ali naša generacija ovu pesmu vrlo lako može da poveže sa atmosferom lirike Vladislava Petkovića Disa ili Sime Pan...

Zabranjena ljubav, zmaj koji otima devojku, moma koja ravnopravno razgovara sa vetrom, majka koja moli vile da joj oslobode sina, delija-devojka … Svi ovi mitovi utkani su u lirske pesme sa Kosova i Metohije. Kosovska lirika je bogata i po motivima i po broju zabeleženih pesama, ali polako i sigurno pada u zaborav. Ipak, Novosađanin Miloš Zubac, književnik i muzičar, osim što je zaboravljene tekstove približio široj javnosti, kosovskim lirskim pesmama dao je svoj pečat. Tokom aprila objavio je album “Kosovske”. Ovo muzičko delo je, ukratko – spoj modernog i tradicionalnog. U nastavku više o Kosovskim. “Muzika unutar samih stihova, melodija u rečima i nešto neulovljivo što se da samo ivično osetiti, a što prebiva u neodređenom polju izvan tih reči, što je iznad jezika, a proizlazi baš iz jezika, što i jeste i nije u prostoru naše kognitivnosti, to su vrednosti koje su me privukle poput magneta” – napisao je Zubac u autopoetičkom osvrtu na snimanje albuma. To je samo...

„Небројено пута (са осећањем да ме још увек готово нико и не зна) присуствовао сам читавим малим спонтаним сеансама у друштву песника и уметника различитих генерација и опредељења. Било је међу њима и оних најстаријих: са неверицом се сада питам – како је уопште било могуће да сам их затекао још увек у животу? И тада, када сам био међу њима, деловали су ми као да су се за кафански сто, само за ту прилику, сјатили са онога света. Или обрнуто: као да сам ја – неким мистериозним случајем – право са корза у Кнез-Михаиловој улици, зашао за ону границу иза које борави историја”, написао је Стеван Раичковић у својим дневничким забелешкама. Тај запис именовао је „Сигнали из прошлости”. Преписао сам га, знајући да ће једном отворити ову сасвим личну реминисценцу на снимање „Јучерашњег света”, више едиције него албума, чврстог поетско-музичког завета који сам остварио с пријатељем и сарадником за живот, Немањом Нешићем. Обојица смо, још од стваралачких повоја, друговали с поезијом и постављали ...