КОСОВСКЕ - љубав и лепота који се не могу порећи

Шта год било исправно односно погрешно у погледу завађене, делимично признатe државе Косово, континуирани недостатак споразумног решења оставио је отворену рану на колективној свести српског народа. То је дало горива за националистичку ватру у Србији, али је истовремено изазвало бол у срцу мирољубиве побожне православне већине.

Косово има огроман историјски значај за Србију и богато је пределима, споменицима, црквама и манастирима од велике културне вредности. Чак и данас, српска културна баштина под заштитом Унеска угрожена је због етничких тензија које се не смирују. На крају, нека од ових места била би ходочасничка одредишта, када би Срби уопште могли тамо да оду.

То да ће српски кантаутор МИЛОШ ЗУБАЦ поклонити своју пажњу Косову и Метохији, будући да је тај простор још везан за Србију, вероватно је било неизбежно. Његов претходни албум из 2019. године, Манастири * * * * и сарадња с Миланом Кораћем на албуму Сербиа     * * * *, били су деликатно критичко преиспитвање места његове завичајне земље у свету, при чему се служио старом и савременом поезијом, као и музиком.

За своје ново издање Косовске * * * * * (КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР ВИГВАМ), Зубац каже: „вероватно је то најважнији албум који сам снимио”, не кријући озбиљност с којом је приступио раду. Зубац је покушао да сачува део српске културне баштине с Косова и Метохије, одевајући у своју музику лирске народне песме које припадају усменој традицији. То је дело сасвим јасно подигнуто с великом осећајношћу и поштовањем према изворима, у намери да се дохвати она поменута бол у српским срцима. 

Слушаоцу ће бити очигледно да је лирика у песмама древна и да обухвата препознатљиве европске фолклорне мотиве са осветољубивим вилама и змајем који отима девојку. Зубац има чист, богат баритон који користи веома упечатљиво али драматичност се овде додаје необично лепим женским гласовима који појачавају осећај да се у песмама чују одјеци минулих столећа.

Зубац је одабрао сугестивну поезију у покушају да се обрати савременом уху и оживи занимање за иначе запостављену народну уметност. Представе нежности и суровости, живота и смрти, имају једнак значај и у данашњем времену.

Музика на албуму је непомућен савремени фолк. Зубчев пријатељ Немања Нешић одсвирао је низ инструментата, укључујући мелодичан клавир и изненађујуће ефектну електричну гитару. Музика је ту да дочара лепоту одабране поезије, али је натопљена осећајношћу и суптилно је лепа сама по себи.

На први поглед, овај албум је аполитично дело али оно које непорециво показује да постоји српско наслеђе на Косову и Метохији и да је заштита тог наслеђа дубоко политички значајна за бившу Југославију. Начинити такву тврдњу само на основу љубави и лепоте – сасвим је изузетно остварење. Љубав и лепоту нико не може порећи. 

Еди Куни (Eddie Cooney)

превод текста објављеног у британском часопису RnR Magazine 82/2020.