Постови

Приказују се постови за јун, 2020

Miloš Zubac - Kosovske

Слика
Zubac je poslednjih godina krenuo u istraživanje srpskog kulturnog nasleđa. Još se dobro sećamo njegovog albuma posvećenog vojvođanskim manastirima, deset manastira - deset pesama, i albuma „Serbia“ sa Milanom Koraćem (prikaz možete pročitati  OVDE ). Neko bi mogao da zaključi da je Miloš Zubac duboko zabrazdio u nacionalističke vode, ali bi to značilo samo da taj neko nije čuo ni stih Zupčevih pesama „Srpske trilogije“, kako u svojoj glavi zovem ova tri albuma. Pristup koji je primenio na albumu „Kosovske“ je sličniji onom s manastirskih pesama nego sa albuma „Serbia“. Na „Serbia“ je koristio stihove srpskih pesnika kritički raspoloženih prema onima koji su vodili srpski narod u bližoj i daljoj prošlosti, ne dovodeći slušaoca ni u jednom trenutku u sumnju u pogledu sopstvenog patriotizma.   „Kosovske“ su nešto drugo – afirmacija kulturnih vrednosti srpskog naroda koji živi na Kosovu, i srpskog naroda uopšte. U osetljivom trenutku (...

КРСТ И ПЕТОКРАКА

Слика
Прикупљајући недавно песме за књигу мог оца „Мостарске кише и нека друга земља ˮ , коју сам с нарочитом пажњом и подразумевајућом љубављу приредио за сарајевску издавачку кућу РАБИЦ, посве природно, укључио сам у избор и понеку очеву песму која чува у себи мотиве југословенског братства и јединства, на које су целе генерације по Другом светском рату имале и морале да се упућују као на какве обавезне, накнадно додате, екстерне генетичке кодове. Једна таква песма, са симболом петокраке унутар упечатљиве лирске слике, нарочито ми је била драга, сасвим сигурно због помена песникових уснулих кротких дечака које он не жели да буди а спрема се да се одметне у ноћ и да се можда никада више не врати. Ти дечаци у песми смо, разуме се, били и остали мој брат и ја. „Миришем општу невољу ˮ , вели у истој песми Перо Зубац, на концу седамдесетих година прошлог столећа. У предговору тој књизи која ће бити штампана у наредним месецима, бавио сам се и младалачким комунистичким уверењима мог оца и фун...

ДЕЦУ НЕЋЕМО БУДИТИ

Слика
Поћи ћу у ноћ, изненадно, са друговима. Миришем општу невољу. Децу нећемо будити. Треба отићи како смо учили у књигама. Да моји кротки дечаци једном виде црвену звезду коју умивају кише и високу, веселу траву над мојим челом. Перо Зубац (1970-их) Данило Вуксановић: из циклуса Равница истине (2008)