НЕДОСТАЈАТИ

 – Тата... мени ће бити јако жао када умремо.

– Зашто, Нено? То није ништа страшно. То је као кад се селиш.

– Тата... где живи велики чаробњак – Бог?

– Он је свуда.

– Мора имати неку кућу, тата...

– Цео свет му је кућа.

– А кад умрем, да ли ћу моћи да понесем своје играчке?

– Неће ти требати, Нено.

– А је ли Ивица понео своје ствари када је умро?

– Нису му требале. Понео је само љубав.

– А хоћу ли га срести кад умрем?

– То би било лепо, Нено. Можда ћеш га срести.

– Рећи ћу му: Ивице, јако си ми недостајао. И загрлићу га. Хоће ли он загрлити мене?

– Хоће. Рећи ће ти: Мишу Мали, и ти си мени недостајала...

(Резервна култура, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2016)