MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Neće biti da je slučajno to što se odlazak Petra Lukovića, novinara i kritičara koji je voleo da piše o muzici i urbanoj kulturi, podudario s dolaskom albuma beogradske grupe Glib, na kojem su ovi stari momci nakon dva EP izdanja i jedne dvostruke ploče odlučili da pođu putem kojim se češće ide – odabraviši voljene pesme svojih američkih i britanskih muzičkih uzora i snimivši sopstvene reflekse na taj izbor – ali su to učinili tako kao da opet biraju put kojim se ređe ide. Muzički arbitar i kritičar u doslovnom smislu, dakle čovek koji je neretko birao da kritikuje nečiji rad, Luković je ostavio odličan, dobar i manje dobar uticaj, a ponegde i izrazito loš, pogotovo kao model za one muzičke komentatore koji su izrasli u bledu impersonaciju najslabijeg Lukovića, a ne onog naboljeg koji je takođe mogao da se podražava i od koga je još kako imalo šta da se nauči. Značaj ovih imitatora Lukovićevog kritičkog pristupa nečijem muzičkom delu, u današnjici je dodatno efemerizovan činjenicom da ...

Има људи који воле да кажу како је човек једино биће које мора да плаћа да би живело. Истина, уосталом, на коју не можемо да заборавимо ма и да хоћемо – месечни рачуни у сандучету, број СМС порука које очитавају задужење у односу на оне поруке које приказују уплату, дажбине за дечје и родитељске активности, такозвани доприноси који се скидају с плате за такозване здравствене услуге које свакако треба два пута платити будући да осигурање покрива тако мало, а приватна пракса хоће за адекватан износ новца да покрије мало више, храна и одећа, разноразне услуге, школовање, путовања, искуства ове и оне врсте, ствари које волимо и не волимо – све је потребно платити. Вода, струја, грејање, одржавање. Голи живот кошта. Овај систем је, наравно, осмислио и организовао човек и он је тај који има користи или штете од система. Мањина се сасвим добро сналази, већина је подобна хрчку на точку који га врти док на концу не липше. Међутим, није новац једина монета за намиривање међуљудских дуговања. За ...