MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Само да себе издржим у данима када беспрекорно знам како ће ме и моја уметност издати, како ће ме се глатко  одрећи пошто ме сви напусте и како ће ми надомак небеског сплава неко подсмешљиво рећи да она није никада била довољно вредна да ме преведе преко.   Само да себе издржим у ноћима када предобро видим како смо се ти и ја растали одавно а наша тела су заборавила да пођу па се дотичу само по земаљској навици и брзо потом устукну јер нешто није како треба да буде и нас у тим кућама нема.   Само да себе издржим у овој пиратској верзији сопственог живота с лошом сликом и још горим звуком, у којој ми старе болести и војне подмећу као нове и пишу ми улогу коју не желим да играм.   Само да себе издржим ‒ а тебе и овај подваљени свет издржаћу већ некако.   16. априла 2022. /записано на концерту Николе Врањковића/  

Облак на крилу чапље Милоша Галетина Приметна је у последњих неколико књига Милоша Галетина, па тако и у овој, фрагментарност у телу песме, као да су предочени лирски записи само изводи из већег невидиљивог рукописа исписаног једнако невидљивом руком која није песникова. Која и песника самог исписује. Галетинова рана поезија била је другачија, монолитнија, извајана и одливена у већим формама песничког текста. С годинама, овај аутентични равничарски лирик чије песме имају драгоцено својство да практично певају саме, те природно проналазе међу кантауторима прелепе музичке шајке у којима се отискују надалеко, сажимао је свој израз у облик подобан краткој источњачкој песми, отварајући се и формом и мотивом и темом – поезији за децу и најмлађе. Не постоји овде јасно повучена граница која би раздвојила одрасле читаоце од оних који још расту. Галетин се обраћа и једнима и другима, јер пева из детиње чистоте коју је као човек сачувао, а као песник препознао и претворио у своје књижевно изв...

Синоћ сам присуствовала промоцији књиге ЧЕТВРТА ЗЕМЉА др Милоша Зубца. У уводној речи аутора, понешто сам сазнала о књизи, њеној садржини, главним ликовима и оно најбитније - њеној намењености читаоцу. Сам избор наслова ствара неку тајанствену привлачност, мистерију и питање - а коју нам то четврту земљу Милош нуди? О књизи не могу аутентично да говорим, јер је нисам прочитала, али могу о нечему другом, такође битном... Атмосфера у којој се одвијао тај културни догађај била је необично свечана, преузвишена, уз присуство људи који су зрачили стваралаштвом, подстицајно и некако транспарентно показујући емоцију према аутору. Чак и бебе у наручју тата и мама биле су ћутљиво радознале и свечане... Ех, тај Милош, велик у беседи, суверено је владао простором, не само БУЛЕВАР БУКСА, него је својом харизматичношћу држао космос на својим длановима. У својој свити окупио је сјајне музичаре, кантауторе, пошто је и сам звезда тог небеског система, а у темпоралност догађаја укомпоновао је и појаву к...