MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Nekada davno, na početku stoleća, moja družina Prkos Drumski podelila je jednu bescenu književno-muzičku noć s Rašom Popovim. Ovaj tajnovidac, nekonvencionalan mudrac i sveznadar, udobno sakriven iza sudbinske uloge ćaknutog pronalazača pod šeširom u voljenoj detinjoj televizijskoj seriji, poslušao je naše rane pesme i potom ustao i izveo malu prosvetljujuću besedu u kojoj nam je u nekoliko poteza objasnio ko smo to bili mi u tom vremenu i tom trenutku. Upamtio sam da je okrenut publici, karakteristično naglašavajući pojedine slogove i obilno koristeći gestikulaciju, izgovorio kako ima neobičnu privilegiju da sluša Prkos Drumski i prisustvuje „ nascentnoj umetnosti ”. Za one koji nisu znali šta izraz nascentan znači – a bio sam među njima – odmah je objasnio da je to umetnost koja nastaje , koja se pred našim očima upravo projavljuje. A to je dragoceno kao kada neposredno vidite kako se rađa dete, ceo jedan život. Rašina artikulacija našeg tadašnjeg, mladalačkog stvaralačkog napora os...

Upoznao sam velike umetnike ovog prostora. Jedne kao dečak, druge kao mladić. S nekima sam proveo minute, s nekima sate i dane, a s nekima cele delove mog i njihovog života. Uostalom, moj otac je još kao zaneti dvadesetogodišnjak postao a kao belokosi sedamdesetogodišnjak ostao pesnik prvog reda, stvaralac ogromne moći, prvo višenacionalna a potom nacionalna vrednost. Obično to ide onim drugim redom, ali sa srpskim učestvovanjem u jugoslovenskom snu koji se preinačio u košmar, moralo je ići unatrag, od univerzalnog ka nacionalnom. Bilo je prirodno da u ljudskom i umetničkom ozračju takvog roditelja u detinjstvu mogu sresti Arsena Dedića, Miladina Šobića ili Đorđa Balaševića. Da mogu odrastati blizu jednog Miroslava Antića, a poznije – dobro upoznati Duška Trifunovića. Kod krupnih stvaralaca nije važno koliko vremena provodite u njihovoj blizini, oni emituju iz svoje suštine u svakom trenutku. Jednom mladom i nepoznatom Dilanu bilo je dovoljno da uhvati pogled Badija Holija, tokom njego...