MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Милош Галетин: Када опет осетиш лето Милош Галетин један је од последњих песничких мохиканаца данашњице – имајући у виду оне који су рођени седамдесетих година прошлог столећа. А није да немамо песника у његовој генерацији и нараштајима који су непосредно претходили или се надовезивали, напротив. Много је оних који у нас воле да пишу поезију и нека је тако, макар се више не знало ко то све што је написано чита и да ли уопште чита. Међутим, Галетин не иде у множину, он упорно стоји усамљен, по страни, сасвим свој, свесно недовољно прилагођен и неумешан у савремени песнички плуралитет. Њега разликује то што није само од оних који воле да пишу. Он сваким својим поступком, било песничким било животним, изграђује и одржава нешто што има мало који овдашњи аутор. Утемељени песнички идентитет. Његова самосвест увек ће се представити доминантно као песничка. Потом као просветарска. Он неће рећи да пише помало поезију и да то чини из хобија. Он ће одрешито изговорити – ја јесам песник – као н...

Не знам да ли сам добро решио загонетку коју ми је са ова два албума поставио Милош Зубац, човек са којим осећам велику блискост, иако нисмо у животу провели више од пар сати заједно, кад се саберу сви наши сусрети. Наши се разговори воде преко наших јавних дописивања, иако ту нисмо равноправни – он је уметник а ја пуки коментатор. Ипак, кроз његову уметност и моје коментаре се све боље упознајемо. Да ли се познајемо довољно да проникнем у суштину „Паралела“, то не знам, тим пре што се оне могу посматрати из различитих углова. Из угла синхроницитета никако није случајно што су Паралеле настале 2018. и 2019 године, паралелно (да, паралелно!) са настанком албума „Манастири“. Карл Густав Јунг би рекао да то није случајно јер „Манастири“ и „Паралеле“ повезују духовно и световно наслеђе породице Зубац. Световно и духовно се у Милошу Зупцу прожимају на најбољи начин. Духовно се просто своди на љубав, баш као што и треба да буде. Духовни живот Срба је данас незамислив ван историјског контекст...