БЕЛЕШКА УЗ ПЕСНИКОВО ЗАМОРЈЕ (Горан Лабудовић Шарло: OLTREMARE)
Када је мој отац узео у руке нову песничку књигу Горана Лабудовића Шарла, да ми укаже на најбољу песму, ону једну о коју се обично ослони архитектура целе збирке, знао сам већ коју ће издвојити. Не само зато што познам његове укусе и чему то у поезији и животу воли да поклони пажњу. Него и зато што је песма Прошло је у Шарловој збирци Oltremare – а могли бисмо ту елегантну италијанску насловну реч којој је Лудовико Еинауди посветио једну од својих прозрачних клавирских медитација препевати у Прекоморје или Заморје – одиста најбоља, али не на штету но у славу других песама из књиге. Јер песме су налик бићима, свака има своју унутрашњу логику и разлог постојања, али све подлежу гравитацији целине књиге у којој су сабране. И све заједно уздижу се колико могу да из тог поља неумитног привлачења и уземљавања искоче пут неког другог, непознатог живота који није омеђен корицама. А када једна успе да пробије мембрану, заслуге за тај чин припадају свим песмама у књизи. Могли бисмо зато као љ...