MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Када сам видео снимак ломаче с дипломама Ене Недић, потпаљене испред републичке скупштине, нисам имао добар осећај. Не због самог сагоревања њене универзитетске документације – тај чин има своју концептуалну и врло читљиву симболичку вредност, а може да означи и раскидање с везаностима за академски статус и својеврсно ритуално крштење нове личности која је спремна да одбаци сопствена потрошена уверења. Јер Ена уистину није девојчица, како је и сама изрекла у одговор на добацивање једног пролазника, макар она изгледала као бунтовно девојче. Тај чин има и подразумевајућу функцију привлачења пажње коју је Ена с намером генерисала и покушала да преусмери на поименце побројане бизарне аномалије у српском политичком естаблишменту. Видело се на том снимку да се није много припремала. Видело се и то да је узнемирена и самоповређена изнутра и да није лако одлучила да се овако оголи. Више прорачунатости донело би мање крхкости у наступу. Али мој рђав осећај није се заснивао на детаљима које с...

Projekat je prije svega zalog za promovisanje istinske posebnosti nasljeđa svih naroda Balkana. Za neke nove pjesme sa uzglavlja što šumore proljećem, između jave i sna   Miloš Zubac pružio dragocjenu priliku da zavirimo u blago jedne zaboravljene škrinje Album je eskapistički bluz omeđen narodnom lirikom Kad prođu svi pokliči i koračnice, utihnu bojevanja, granice odstupe, i kad na toj zemlji ne ostanu otisci od koraka bilo čijih iluzija, opet će ostati jezik da šapuće budne snove jednog naroda. I iz tog zdenca žive vode žuboriće narodna lirika. Budna sanjanja Miloš Zubac, novosadski muzičar sa istim onim hercegovačkim ishodištem koje je lirikom opjevao njegov otac, pjesnik Pero Zubac, jedan je od rijetkih koji znaju opipati to istinsko bilo i istaći pravu posebnost svojih zemljaka. Od više od 3.000 lirskih narodnih pjesama južnoslovenskog jezika sa prostora Kosova i Metohije, vrlo vjerovatno do sada nijeste čuli nijednu; onih nekoliko primjeraka zatureni...

Kada je u muzičkoj sferi današnjeg društva ključna reč, ujedno i krajnji domet „trending“, novosadski kantautor, Miloš  Zubac , prednost daje jednoj drugoj – „tradiciji“. Odlazeći nekoliko vekova unazad, otvara vrata jednoj novoj budućnosti. Novim albumom, nazvanim „Kosovske“ oživljava davno zaboravljenu liriku. Sam kantautor, posvedočio je u jednom autopoetičkom komentaru o tome kako je jezik „zavičaj čovekov“ čemu nas književnost u teoriji i uči. Zubac se ističe po tome što je ovu tvrdnju i u praksi pokazao. Nakon albuma Serbia koji svedoči o društvenim (ne)prilikama sa kojima se susrećemo i Manastira čija su tema fruškogorski čuvari pravoslavlja, uslediće i album Kosovske . Ovim Zubac retrospektivno zaokružuje sliku prostornog i kulturnog identiteta jednog naroda obuhvatajući njegove granice od severa do juga. Akcenat novog albuma oslikava se u tradiciji, u korenima, u dijalekatskom blagu našeg jezika. Izbor je pao na deset narodnih, lirskih pesama kosovskog...