ROKENROL U GLIBU
Slušajući četiri nove pesme srpske grupe Glib, dobrovoljno stupajući u inspirativnu gitarsku ambijentalnost koju oni tako spretno i beznaporno stvaraju, ploveći još jednom njihovom snažnom distorzivnom rekom, razmišljao sam iznova o značenju i sudbini zajedničarenja u rokenrolu, o magijskom poreklu muzike, arhetipskim ulogama proroka i sledbenika, o formalnim mehanizmima jednog elementarnog kulta, koji su bili na snazi u rok kulturi. Rokenrol je kao jedno od velikih civilizacijskih obećanja slobode zaista ponudio čoveku nadu koju je s početka pratila ogromna vera. Nadu da se sloboda može steći. Da se u slobodi izbora može živeti i da se isto tako slobodno može umreti. Tu slobodu propovedali su mnogi rokenrol proroci dvadesetog stoleća, dovodeći sa scene svoje verno pleme posvećenika – muzikom, ritmom i rečju – u stanje pobuđenosti, ekstaze ili transa. Svaki od tih proroka načinio je od svog autorskog, muzičkog i scenskog izraza mali zasebni san, a svi su ovi snovi bili deo jedno...
