Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће - нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Нови Сад 1.11.2024. Тома Росандић: Анђео смрти (1921)
Слушао сам Калем у једном манастиру, у једној синагоги и у једној кафани. Ко може у богомољама и у биртији једнако природно да запева и засвира? Могу Стефан Илић и Душан Поповић Липовац. Они не изводе духовне песме, нити је сакралност одабрани простор у којем се као уметници крећу. Али њихова аутентична појавност на сцени, дубоко и искрено поштовање с којим приступају традиционалној грађи, чистота намере и интерпретације, одају једну карактеристичну побожност , не у конфесионалном смислу, већ у догледу добровољног служења лепоти и вишим вредностима балканске фолклорне баштине. Они су ту да одрже и прославе дух који је стваралачки надахнуо наше претке и сваки њихов извођачки чин има снагу својеврсне животворне молитве. Молитве – за један свет у нестајању, који је столећима сам себе обнављао и наново подизао на опеваним осећањима недостајања, жаловања и боловања због брањених и забрањених љубави, али и на једнако присутним импулсима неусловљене радости због учествовања у чуду живота, ма...
У једном од својих недавних гостовања у онлајн медијима, Мило Ломпар закључио је разговор с домаћином карактеристичном поруком: „Морамо бити истрајни. Није ово фудбалска утакмица. Ово је једна утакмица на вечност а нама је пала ова деоница да је пређемо и треба је прећи што истрајније. ” Ту је мисао изговорио уобичајено мирно, одмерено, готово нехајно, а може бити да нема важније мисли у овом и ма којем другом тренутку наше политичке садашњице. Три изговорене реченице које недвосмислено упућују на Ломпарово духовно исходиште, историјско, енергетско и поетско врело косовског предања у српском памтивеку. Три овде записане реченице којима је, у догледу сопствене интегралистичке перспективе и способности универзалног разумевања појединачних догађаја, овај универзитетски професор књижевности одговорио на питање зашто га нема на студентској листи поводом коначно расписаних парламентарних избора у Србији. Свест о утакмици на вечност јесте историјска свест, рођена у завичају трагедиографског ...
Коментари
Постави коментар