MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

    Знао сам једног аласа, братом ме је звао.   У мреже је ловио речне свице које нико никада видео није.   Онда их је све пуштао назад.   Само једног би на кратко задржао међу длановима.   Шаке би му сутра постајале златне и он их је полагао на болесне људе.   Знао сам једног аласа. Знао је и он мене. Пол Кле, 1925.

Ја сам време с људима примао као поклон не знајући како сам га заслужио и јесам ли дародавца ма чиме задужио.   Однеговао сам у себи седеф захвалности.   Бисер који ме је не једном сачувао од побуне моје сенке.   21. децембар 2025. Суботица после концерта Шинобуса

- Ti nisi bio ovakav? – pita me Mej dok posmatra nekoliko glasnih, neotesanih dečaka kako larmaju u našoj blizini. - Nisam. Bio sam drugačije dete. - Ti si bio dete s druge planete. – dodaje veselo na to. - Da. Još pokušavam da se setim gde sam parkirao svemirski brod. - Možda je brod u tebi. Treba samo da ga nađeš, poletiš i otkriješ pravog – sebe.   22. oktobra 2025. Foto: Vladimir Zubac

Грађанисти без вере и верници без грађанства. Светина лишена мере и Божјега познанства.   Сви паметни и сви знају шта је добро а шта није, у туђе ципеле не стају, нико у стид да се скрије.   А смрт ће доћи изненада.   Поравнаће сваком земан да намири своје мада нико неће бити спреман.

ДЕЧАК С ФОТОГРАФИЈЕ   Онај дечак из Народног фронта сачуван на полароиду већ је на мирењу животног конта када се у једном једином увиду   сретну сва искуства и порази.   Онај дечак из Раваничке заустављен на фотографији не гледа одавно у даљине космичке јер је свој, свачији и ничији   видео зло које нам долази. Фотограф: Владимир Зубац, 1983.

С другом мог сина и сином мог друга Милошем Зупцем пре неколико година имао сам јавну преписку у вези с мојим текстом за Недељник а поводом прераног одласка најпопуларнијег Новосађанина од настанка града до данас. Надам се да је наша полемика имала макар мали допринос у томе да Милош израсте у озбиљног аутора, какав је данас. Милош није само наследник свог оца – његова поетика готово да нема додирних тачака са очевом, што је за сваку похвалу, Милош је у овом времену најбољи српски кантаутор. Његова предност у односу на све своје колеге су његови одлични текстови. Капа доле! Искрене честитке комплетној екипи, посебно аранжеру и продуценту Свети Нешићу. Богомир Мијатовић   * * * * * И опет нема у овој песми трунке злобе , нема беса ни једа . А да владавина најгорих постоји – да , већ осамдесет година . И ко год каже да је то неважно , да не треба говорити о историји , да је то прича на маргини , је сте део проблема , а не решења , јер тра...