MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Записано је да сам се родио 10. фебруара, пре педесет година, у уторак, који сат уочи свитања. Дакле, управо данас. За пола столећа на овој планети, доживео сам више искустава него што моја породица зна и свакако мање него што је било дохватно, али човек може једино себи да буде каква-таква мера, уместо да то упорно покушава да буде другим бићима и стварима око себе. Растао сам у присуству истинских чаробњака стиха, правих лирских чудотвораца, али нисам као дечак размишљао о песничком путу. Волео сам цртање и видео сам себе као уметника стрипа или сликара. Постао сам, међутим, песник с музиком и у том избору провео половину мојих овоземаљских година. У вртићу нисам умео да спавам када се то тражи од мене, у основној школи нисам могао да престанем да се сакривам под машту, у гимназији сам истински искусио патњу и пакао самосажаљења, а на студијама се уцеловио као људско биће и доживео нешто налик ономе што духовне праксе Истока дефинишу као парцијално просветљење, а мени је све то изг...