ЖИВИ ТРАГОВИ – ЉУБАВИ ИЛИ СТРАДАЊА
Тридесет три песме Милоша Зубца нису само низ поетских записа, него свједочанство једног живота и једног времена. Зубац је пјесник који не бјежи од искрености. Када каже: „ Први пут сам изгубљен, Боже, после толико година ”, то није поетска поза, већ глас човјека који признаје сопствену рањивост. Управо у томе лежи снага његове поезије: у способности да бол не сакрије, него да га претвори у ријеч која постаје заједничка. Та искреност открива човјека који се не плаши да пред свијетом покаже оно што у људима најчешће остаје скривено – сумњу, бол, наду и вјеру. Вјеру да се и у најтежем тренутку може пронаћи смисао. У појединим пјесмама пјесник се приближава молитви и разговору са Богом, али и тихом трагању за смислом у свијету који га често губи. Хришћанска симболика у овим стиховима није догматска; она је људска, искрена и отуда толико блиска. Милош Зубац досљедно остаје дисциплинован у изразу – не да би се склонио, већ да би се сачувао. Његова поезија је чин самос...
