ГОДИНА У ЖИВОТУ КУЋЕ МИЛАНОВИЋА
Спасавање једне куће која је припадала грађанској породици с поштено изграђеним угледом и чистим образом – Куће Милановића у Бањалуци, а којој је још у прошлом столећу било намењено рушење – и њено преображавање у аутентичан дом српске културе где се традиција и инвенција најприродније срећу и прожимају, јесте херојски чин у времену које отворено потцењује и унижава вредност сваког јунаштва. Није ту само кућа спасена, него се целокупна наша култура у Републици Српској склонила у овај заклон да брани оно што се још бранити може пред општим политичким бездухом који се јавно цинично дичи националном баштином док је у исти мах својим поступцима пародира, подсмева јој се и разара је. У том смислу, Кућа Милановића, у првој години свог постојања као јединственог културног средишта, не може а да не понесе бреме последњег упоришта, али не може ни да не донесе наду у другачије, васкрсавајуће сутра. Да буде тако, старао се и стараће се надаље колико буде у његовој снази Душко Певуља, по указаном ...
