МИЛОШ ЗУБАЦ: ПОЕЗИЈА КОЈА ГОВОРИ МУЗИКОМ
Пјесник, музичар и чувар живе ријечи између традиције, музике и савременог свијета. НАДСТРЕШНИЦА – новембар 11, 2024 Када се очај стисне у пест, враћа се Сонет шездесет шест да нас сети како никуда нисмо стигли а мислимо да сви смо грабежу људском видели мере. Дете, побожан, човек без вере, сједињени под истом стрехом у смрти дозваној похлепе грехом оних што рећи ће – нисам крив. Наша су сенка, наша метастаза политичари без оба образа, грамзивих утвара црни сазив. Пала је надстрешница и на нас, само нам није откривен час. Постоје пјесници којима је музика додатак поезији и музичари којима је стих средство изражавања. А постоје и они код којих се те двије форме више не могу раздвојити. Милош Зубац припада овој трећој врсти. Код њега поезија не престаје онда када се отпјева, нити музика почиње тек онда када се стих заврши. Између једног и другог постоји простор у којем настаје његов препознатљив ...