ДЕЧАК С МУЊОМ

 

Видео си језгро у свемиру

као светлост, самилост и лепоту.

Учио говор муње у немиру

личког дечака рођеног за доброту.

 

Прелазио руком по леђима мачке,

рука Бога то је, леђа су планета,

само од једне игре момачке

стекло се знање о законима света.

 

А твоја је муња обрнутог смера

од земље ка небу се дигла –

да се под звездама електрише вера

у будућност што нам је стигла.

 

Све се креће, све трепери и све

живи – знао си да кажеш занет.

Умео песнички да се дивиш

науци с којом си склопио завет.

 

А ако је свемир заиста бесконачан,

њиме се мерила и твоја самоћа.

Монашки предан и безбрачан,

остао си скроман колико и моћан.